ЗАНИМЉИВОСТИ

На превоју Превизма код Чајнича, на надморској висини од 1.100 метара, код споменика фудбалској лопти одржан „Први сабор код лопте 2011“

САБОР ЗАБАВЕ И СПОРТСКОГ НАДМЕТАЊА

Чајниче, 8. август 2011,

Када је у мају 2009. године, у част свјетског првенства у фудбалу одржаног у Јужној Африци, Бранислав Машић, декан Пословног факултета Универзитета Сингидунум у Београду, у родној Превизми код Чајнича, на превоју нетакнуте природе смјештеном међу густом црногоричном шумом, на надморској висини од 1.100 метара, подигао јединствен споменик фудбалској лопти, пречника 2,2 метра, није могао ни сањати колико ће то изазвати интересовања међу бројним љубитељима природе.

-За двије године од изградње споменика овај планински крај обишло је преко 5.000 људи, иако то нисмо превише рекламирали. Прошле године, почетком августа организовао сам овдје турнир у малом фудбалу, а због великог интереса излетника од ове године, прве недеље након Илиндана, заједно са Мјесном заједницом Миљено установили смо „Сабор код лопте“, каже Машић, додајући да га је са скромним финансијским средствима помогла и општина Чајниче.

На овогодишњем Првом „Сабору код лопте 2011“, по изванредном времену, окупило се око 500 спортиста, излетника и љубитеља природе. Њихову пажњу привукао је турнир у малом фудбалу, на игралишту одмах поред споменика фудбалској лопти. Потом су услиједила такмичења у бацању куглем, скоку у даљ из мјеста, те натезању конопа.

Након спортских надметања услиједио је пригодан културно забавни програм и неизбјежно народно весеље.
Бранислав Машић се нада да ће се већ од наредне године у организацију Сабора активније укључити спортске и културне институције из Чајнича.
-Планирамо да на специјално урађеној љетној бини у културно-забавном програму представимо филклорна и пјевачка друштва, те инструменталисте. Мада смо имали и ове године мању изложбу народних рукотворина наредне године би то требало да буде знатно организованије и масовније, најављује Машић, чија је идеја да Превизма и простор око споменика фудбалској лопти претвори и јавни спортско-рекреациони центар са терим стазом и теренима за макли фудбал и тенис.
Но, да би се то успјешније реализовало неопходно је овдје довести струју и поправити постојећи пут.
-Уз помоћ општине Чајниче недавно је асфалтирано 1,5 километара пута, а за преосталих 3,5 километра општина Чајниче је конкурисала код Фонда за повратак на нивоу БиХ, обзиром да се у села испод Превизме вратио један број Бошњака, каже Машић.
Жеља му је, како каже, да Превизма буде на услузи свим људима добре воље, гдје планира по завршетку радног вијека проводити мирне пензионерске дане.

С. Хелета

Хоризонтални сунчани часовник на Преврзми код Чајнича (Република Српска)

Сунчани часовник (сунчани сат, сунчаник) је настао пре више од три миленијума (у доба „када је Сунце било бог”) и одржао се све до данашњих дана захваљујући вишеструкој вриједности и непревазиђеној једноставности:репродукује привидно кретање Сунца, украшава и оживљава фасаде грађевина и тргове на којима стоји, буди радозналост и дивљење, и својим пренесеним значењем – подучава и опомиње проницљивог посматрача, подстичући га на побожност и размишљање.
Сунчани часовник је еколошки часовник – нечујан је, његова сјенка је ненаметљива, он нема ни једног покетног дијела, није га потребно навијати... и када стане, по наставку рада биће опет тачан. Његова батерија је неисцрпна јер, у суштини, он је само непокретни дио огромног небеског часовника чији је механизам сам Сунчев систем.

Слика. 1. – Сунчани часовник у Преврзми (11. 07. 2010)

Тачност сунчаног часовника

Сунчани часовник омогућава посматрачу потпуну оријентацију, и временску и просторну. Шипка која баца сјенку постављена је у небеску осу (паралелно ротационој оси Земље) и уперена у звијезду Сјеверњачу. Око тако постављене шипке приводно се обрће цијела небеска сфера – и сунце заједно с њом. Сјенка шипке сунчаног часовника репродукује привидно кретање сунца и својим правцем показује дневне часове по тзв. правом сунчевом времену. Право сунчево вријеме разликује се од тзв. средњег сунчевог времена по коме се равнамо у свакодневном животу. Та је разлика прорачуном је сведена на плус-минус 6 минута у љетњој половини године (март – септембар) (таб. 1). Поређењем времена који показује његов ручни часовник, пролазник, на примјер, може рећи да сунчани часовник брза пар минута али, исто тако, неће погријешити ако закључи да његов часовник исто толико касни.

Бројчаник је кружни (пречник 100 cm) са месинганом бројкама величине 10 cm. Важно је напоменути да је бројчаник односи на часове љетњег времена (средњоевропско време + 1 час) које важи од посљедње недјеље марта до посљедње недјеље октобра. Због тога, у преосталом дијелу године, од очитаног времана треба одузети један час.

Шта се може рећи посматрачу који је загледан у сунчани часовник

„Испружи лијеву руку тако да буде паралелна шипки сунчаног часовника. Сада се твоја рука налази у небеској оси (паралелно Земљиној ротационој оси), и прстом показујеш тачно ка звијезди Сјеверњачи, односно – ка сјеверу. Твоја лијева рука сада са хоризонтом заклапа угао једнак географској ширини Преврзме (приближно 45°).
Замахни десном руком према горе. Сада показујеш како се око шипке сунчаног часовника (око небеске осе) обрће цијели небески свод, са свим небеским тијелима на њему, укључујући и Сунце дању. Сунце се, дакле, током дана привидно обрће око шипке коју смо му „подметнули”, а та шипка баца сјенку која својим правцем показује дневне часове.
Наш сунчани часовник, наравно, ради само када је ведро. Док нечујно клизи основом часовника и сама сјенка нас дискретно подучава. Она нам казује да ће све проћи (и да је то једино сигурно), али да не треба журити јер времена има – Бог га створио довољно.”