|
|
|
|
|
СОЦИО-ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА ОПШТИНЕ ЧАЈНИЧЕ
|
Слика 1. Панорама Чајнича
САДРЖАЈ :
1. У В О Д
Поштовани ! Општина Чајниче спада у ред неразвијених општина Републике Српске, која је претрпјела велике штете социјалног и економског карактера, чије су последице још увијек видљиве, а процес обнове и даље траје уз велике напоре и тешкоће. Пред нама је много посла, а приоритет општине у наредном периоду јесте изградња конкурентне , ефикасне и самоодрживе привреде, као основног гаранта у циљу подизања животног стандарда и побољшања квалитета живота. У том циљу основни значај овог документа јесте да свеобухватном анализом створи квалитетну основу за изналажење најрационалнијих краткорочних и дугорочних рјешења друштвеноекономског развоја општине Чајниче. Поступак израде ове социо-економске анализе састојао се од двије основне фазе: -Израда анкетног упитника и провођење анкетног испитивања грађана -Одабир релевантних показатеља и информација, њихово анализирање, селекција те систематизовање прикупљених информација
2. ОПШТИ ПОДАЦИ И КАРАКТЕРИСТИКЕ 2.1. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ Oпштина Чајниче ( Република Српска) се налази недалеко од тромеђе Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе, што представља повољан географски положај. Општина Чајниче се налази у сјеверо - источном дијелу Републике Српске (БиХ), на 43° 33’ сјеверне географске ширине и 19° 04’ источне географске дужине, близу граничне линије са Црном Гором. Оваj део Републике Српске се назива горње Подриње, као што само име каже, по горњем току ријеке Дрине. Недалеко је и тромеђа: Република Српска (БиХ) - Србија - Црна Гора. Ово подручје у ранија времена називало се још Горња Босна и Висока Босна. Територија општине се граничи са општинама Рудо, Фоча, Горажде, Ново Горажде, Пљевља и Прибој. На подручју општине основане су 4 месне заједнице: Чајниче, Миљено, Заборак и Међуречје.
( Извор: www. wikipedia.org.) 2. 2. РЕЉЕФ Насеље Чајниче које је и административно седиште општине смјештено је на 816 метара надморске висине. Земљишта у региону у коме се општина налази развијају се под дјеловањем педогенетичких фактора који се по појединим општинама веома разликују. Зато се и земљишни покривач може различито окарактерисати. Најзаступљенија су млађа земљишта и средње развијена земљишта. Млађа земљишта су углавном плитка, сува и релативно обезбјеђена са храњивима. Средње развијена земљишта су средње дубока до дубока, релативно сува и углавном сиромашна са храњивима. По механичком саставу већим делом су повољна (иловаче). Међутим, и она тежег састава (на кречњацима нпр.), захваљујући повољној стуктури су пропустљива за воду ( воде пониру у више вртача које постоје на теренима села). Површинско тле је шљунковито, настало је дробљењем стијена под утицајем атмосферских и и климатских прилика. У градњи терена општинског простора заступљени су класични седименти палеозолика-карбона и перма, вулканске стијене тријаса. Простор општине изграђују палеозојске, мезозојске и неогенске наслаге. Простор се одликује и развијеном хидрографском мрежом и шумским, врло диференцираним покривачем.
2.3. РУДНА И МИНЕРАЛНА БОГАСТВА ОПШТИНЕ ЧАЈНИЧЕ 2.3.1. Основне карактеристике геолошког састава и структуре терена Морфологија овдашњих крајолика, како је већ наглашено, увелико је условљена геолошком подлогом, односно геолошким саставом и структуром терена. Средишњи дио у коме су усјечена корита Јањине и Батовке, па и Дрине, припада кластичним стијенама палеозоика (стара ера), а високопланинско горје, у коме доминирају кречњаци и доломити, мезозоика (средња ера) геолошке прошлости, утицали су на формирање морфолошких цјелина какве срећемо на терену. У кластичној групи стијена утиснути су гранити, киселе, дубинске магматске стијене праћене различитим минерализацијама, док су у другој групи стијена, високо планинског горја, присутни вулканити означени као стијене спилит - кератофирске асоцијације, праћене пироклстичним материјалом и туфовима
Слика. 5. Орловачке стијене - базични вулканити Кад се детаљније анализира цјеловита геолошка средина општинског подручја, онда постаје јасна и њена морфолошка дводјелност. На сјеверу и сјеверозападу од Чајнича у геолошком саставу терена доминирају кластичне стијене палеозоика: филити, филитични шкриљци, графитични шкриљци, пјешчари, конгломерати, плочасти и слојевити мермеризирани кречњаци. Оне су јаче или слабије метаморфисане и прожете кварцом (бјелутак) у виду жица, притки или сочивастих уложака у шкриљцима и пјешчарима. Како је већ споменуто, у овим стијенама су утиснути и гранити са различитим појавама рудних минерала у ободном ореолу. Други дио посматране геолошке средине пружа се сјевероисточно, источно и југоисточно од Чајнича. Састављен је од стијена мезозоика: у коме доминирају доломити и кречњаци. У подини кречњака и доломита пружа се појас кластита: глинаца, пјешчара, плочастих кречњака и кварцита. То су кластичне стијене мезозоика и припадају доњем тријасу или пермотријасу, прелазу из палеозоика у мезозоик. У овим стијенама се јављају вулканити и туфови.
Представљене су оксидима,хидроксидима и сулфидима. Б а т о т и ћ и - магнетитно рудно тијело, испод села Батотића, сјеверозападно од Чајнича, удањено 2,5 до 3,00 км, а око 500 м од асфалтног пута: Чајниче-Горажде
Слика.6. Профил преко магнетитског рудног тијела То је нешто веће рудно тијело, дужине око 15м, ширине преко 7 м и дубине око 1,5 м. Откривено је раскопавањем и подземним рударским радом (Ч. Мудринић, 1961). Налази се у непосредном контакту гранита и шкриљаца који по једним припадају карбону, по другим перму-периодима старе ере (палеозоика). Значајно је и у томе што је први изданак магнетитне руде запажен на овом терену, али и по томе демантује мишљење неких геолога да се магнетитна рудна тијела не налазе близу контакта са гранитима, па се због тога и не могу сматрати с к а р н о в с к и м типом. Ово рудно тијело својим положајем то демантује. Б р и ј е ш ћ е (Луке) - има совичасти облик рудног тијела. Откривено је површинским раскопавањем по пружању, а дјелимично и управно на пружање. Пружа се правцем: сјевероисток-југозапад. Смјештено је у зеленим шкриљцима перма (?), у којима су, поред магнетитног, чврстог рудног тијела уочена упрскања магнетита у шкриљцима. Дебљина магнетита је 60-80 cм, а досеже и до два метра. Откривена је по пружању око 15 м. Тамно сиве је боје. Периферно га прате упрскања пирита. Према хемијском саставу магнетит је нискомагнетска руда са 0,27% Мn и 52,64% Fe, а SiO2-16,38%. Анализа указује на квалитетну жељезну руду. У Г л у ш ч и ћ и м а - су откривена два блиска рудна тијела, мале дебљине: 0,30 и 0,40 м (близу куће Здравка Папића) и друго, неколико метара западније у односу на предходно. Дебљина му је 0,10-0,30м. У једном и другом магнетит је прешао у лимонит. Д о л о в и - Б ј е л у ш е- уочени издаци магнетита у атару Горњег Села, у близини извора, на површини терена су личили на рудна тијела, међутим, након површинског раскопавања установљено је да су то само блокови магнетита који стрше из нагомиланог падинског растрошеног материјала који не чине рудну цјелину. Магнетит из једног блока садржи: 45,64% Fe 0,27% Mn и 14,88 % SiO2. Минерални састав се битно не разликује од оног у изданцима на предходном локалитетима. Д о њ е с е л о - уочено је више рудних жица магнетита са сулфидима: Fe,Pb,Zn и Cu. Они су у контрадикторном односу са листастим, блиједо зеленим филитима. Међутим, површинским раскопавањима на двије локације, није уочено значајније орудњење. Лимонитска руда садржи: 31,33%,Fe 0,001%,Mn1,97%,Pb и 1,64% Zn. На другој сусједној локацији пуно је мањи садржај истих конпонената. Б ј е л у ш е К и к - представља већу површину орудњеног простора, у коме, код тригонометра 980м, доминира шљакасто,земљасто- лимонитска маса у чијем саставу има :магнетита, гетита и лимонита. Иако су вршена површинска раскопавања, није се могло доћи до закључка, да се ради о жичном орудњењу или појединачним жицама дебљине 0,60 до 1,0 м или чак, простор К и к а представља остатке старих рударских радова или су то нагомилани остаци жељезног шљачишта (троске). Микроскопским испитивањем минералошког састава руде, утврђено је присуство: лимонита, имјењених силиката, кварца, титанових минерала, пирита, гетита, Fe-хидроксида, а хемиске анализе неколико узорака анализираних из раскопа указују да се ради о квалитетној, нискоманганској руди жељеза: 36,79,44,29,47,60 и 59,92% Fe без Mn или само у траговима (И.Капелер, 1973).
Слика 8. Скица истражених радова на магнетиту у Батотићима. М а г н е т и т и - О к о с о в и ћ а - припадају, како је већ речено, зони југозападног обода гранитског интрузива који се пружа од Медошевића, преко Јањине и Околишта до Окосовића, на сјевероистоку.
Садржај Fe се односи на читаво рудно тијело у коме су прорачуном утврђене количине од 56 000 тона руде B и C1 категорије.
2.3.3. Манганске руде У групи црних, металичних руда, поред жељеза спадају руде мангана, хрома и други. На простору општине Чајниче, регистроване су и руде мангана. Зараван Хајдановице налази се сјеверозападно од Заборка или сјевероисточно од Чајнича. До Заборка је изграђен пут, а даље нема чак ни боље сеоске стазе. У таложинама које покривају зараван присутни су комади и блокови маганове руде - псиломелана са високим садржајем метала. Тиме би се утврдило поријекло манганове руде у квартарним таложинама заравни, концентрација рудног материјала са процјеном количина и квалитета корисне минералне супстанце. 2.3.4. Цинкано - оловне руде Најчешће их срећемо у склопу кварцних жица, а понегдје у саставу орудњења дисиминационог типа. Често су у друштву са минералима бакра у кластичним стијенама које припадају палеозоику. Ц и н к а н о - о л о в н е руде З а к а љ а - припадају жичном типу орудњења. Жице су обично мале дебљине, у конкордантном положају са стијенама подине: кварцно - карбонатским пјешчарима, а конглобречама, у кровини . Површинским раскопавањима откривене су цинкано - оловне жице са кварцом, дебљине 0,10 м. Оне, као да се наслојавају једна преко друге, граде склад, промјенљиве дебљине.
Извођењем радова у раскопу број 4. откривен је и стари подземни рударски рад (јама) у коме је некад вршена експлоатација оловне руде - галенита, јер се по зидовима јаме виде остаци тог минерала са кварцом. Јама има кружни облик, пречника око 10 м. Висина у средишњем дијелу не прелази 3 м. Ц и н к а н о - о л о в н е р у д е у Б е р к о в и ћ и м а, недалеко од Чајнича, припадају такођер жичном типу орудњења. На мјестима су запажене и дисиминације галенита у кречњацима. Кречњаци са рудним минералима леже на пјешчарима, они су више, а пјешчари мање лимонитизирани, па се минерализација повезује са распадањем минерала жељеза у саставу кречњака који су добрим дијелом мермерисани. 2.3.5. Бакарне минерализације Откривене су на више локалитета: Грамусовићи, Клак, Некосиње, Кобилићи, Рогожје, Судићи. Бакарне руде махом су представљене халкопиритом, ковелином, малахитом и азуритом.
П о ј а в е б а к а р н и х р у д а - Н е к о с и њ е Западно од села Некосиње, у шкриљастим пјешчарима су уложени кречњаци, који су до те мјере лимонитизирани, да се може говорити више о лимониту него о кречњаку. Кречњаци се јављају у виду трака дебљине 4 - 5 м. У неким дијеловима те траке су готово у потпуности прешле у лимонит, а на мјестима су видљиви и кречњаци. У лимониту, као и у лимонитизираном кречњаку присутне су бакарне руде: халкопирит, малахит и азурит. Б а к а р н е р у д е код К л а к а Повише села Грамусовића лимонитисани кречњаци се јављају у више трака (појасева) уложени у шкриљастим пјешчарима са хлоритским и листастим шкриљцима. У лимонитизираним су бакарне руде: халкопирит, малахит и азурит, са или без пирита. Овдје као и у Некосињу нису вршена истраживања, изузев геолошког опажања изданака на терену и анализа минералошког и хемијског састава. Резултати обављених испитивања указују на исти тип орудњења као у Грамусовићима и Некосињу. Б а к а р н е м и н е р а л и з а ц и ј е Р о г о ж ј а Сеоским путем низ Рогожје, према Међуријечју, откривени су такођер изданци бакарних минерализација у лимонитизираним кречњацима, уложеним у шкриљастим пјешчарима или хлоритским шкриљцима, на неколико локалитета. За разлику од предходно приказаних бакарних руда, овдје се оне не налазе искључиво у кречњацима ни лимонитисаним кречњацима, већ у кврцу као у К о б и л и ћ и м а, на примјер. Б а к а р н и м и н е р а л и код С у д и ћ а - откривени су код села Судића, у усјеку потока, у тамносивим кречњацима који су на мјестима интензивно лимонитисани. Дебљина кречњачког појаса је око 4,0 м. Приказане минерализације су мање или више размјештене по ободном дијелу гранитског интрузива, који, вјероватно, чини јединствену масу којој припадају изданци, откривени код Медошевића, Миљена, Окосовића, Околишта, Доњег и Горњег села, Бријешћа и Батотића.
Антимонит код Чајнича У подножју Орловачке стјене, у долини Јањине, извођењем радова за темељење и изградњу базена за купање, откривен је већи блок бречоликих кречњака са антимонитом и кварцом. Он је сваљан са дробинским материјалом у подножје падине, на лијевој обали Јањине. У први мах мислило се да је то изданак примарне сијене са антимонитом и кварцом. Међутим, откопавањем дробинског материјала, утврђено је да се ради о блоку (самцу), величине око 1.92 м³. Блок је, потом, разбијен у више мањих дијелова и употријебљен као остали дробински материјал у темеље басена. На мјесту разбијања блока могу се, вјероватно и данас наћи комадићи кварца и антимонита.
2.3.6. Неметаличне минералне сировине Б а р и т и - по хемијском саставу припадају сулфатима барија (BaSO4), при чему дио барија може бити замијењен са стронцијем или калцијем, а који пут може садржавати и битумије. Г р а ф и т и - и графитоносне стијене уопште, вјероватно припадају старијем палеозоику, рожнацима и графитоносним шкриљцима. Прво налазиште у југоисточној Босни описао је Ф. Катзер (1920) у графитичним шкриљцима Ћехотине, а у рожнацима у долини Радојне (Радохиње) уз падину Миштара (1926). Обзиром да се графити често појављују у југоисточној Босни, то се њихови изданци биљеже још од 1965 (Е. Куленовић, 1965). М о н т м о р и л о н и т ( Al2Si4O10(OH)2H2O И л и т - је промјењивог састава, јавља се у виду љуспастих агрегата; специфичне тежине 26-30 kN/m³, настаје распадајем лискуна. А л о ф а н - је веома промјенљивог састава. Типичан је колоидни минерал. Налазимо га у виду сигастих, бубрежастих и гроздастих агрегата. Специфичне је тежине око 20 кN/m³, a тврдоће око 3. Налазимо га у распаднутим магматским стијенама. К а о л и н и или минерали глина садржани су у саставу гранита, сијенита и сличних магматских стијена, па би морали бити и у саставу гранита околице Чајнича. Они су утиснути у палеозојским стијенама (карбон - пемског периода), на великој површини терена, почев од Батотића, преко Медошевића, Безујна, Миљена, Козаре, Грамусовића и Окосовића до Чајнича. К в а р ц - је по хемијском саставу силицијев диоксид (SiO2), у народу познат као "кремен". К в а р ц и т и - су масивне метаморфне стијене, зрнасте структуре и масивне текстуре. У минералном саставу, поред кварца, могу бити, у мањој количини заступљени и други минерали: лискун, фелдспат, хлорит, а подређено и минерали жељеза, гранити и графит. Иначе, кварцит је углавном састављен од кварца. Т у ф о в и - престављају пирокластични материјал избачен ерупцијом вулкана. У саставу избаченог материјала присутни су одломци вулканског пијеска, вулканских бомби, као и комади околних стијена уситњених до најситнијег праха. Таложењем таковог материјала који је сличан пепелу, настају дебље или тање наслаге вулканских туфова, које, касније, у процесу дијагенезе могу очврснути у чврсту вулканску масу. Клима је вишегодишњи режим времена на одређеној територији Земље, односно, законита наизменичност метеоролошких процеса, који су под јаким утицајем физичко-географских услова животне средине. Како клима директно и индиректно утиче на температуру воде, изглед и раст вегетације, услове станишта човека и животиња, особеност снежног покривача, дужину зимско-спортске и летње купалишне сезоне, несметано одвијање саобраћаја, временске непогоде и друге појаве на Земљи. Клима је својеврсна основа разновсности живота на нашој планети, чест садржај у средствима туристичке пропаганде и основа афирмације низа центара и регија на туристичком тржишту. Уз то, клима одређених географских регија, приморских простора, бањских и планинских места, делује стимулативно и седативно на људски организам, те се уважава као основа климатотерапије. На подручју општине су заступљене субпланинска и планинска клима.
Предели са овом климом непосредно се надовезују на пределе са умјерено-континенталном климом. Они обухватају подгорину, дакле пределе изнад долине Дрине, а која припада умерено-континенталној клими, онда горњи ток Дрине, као и предела долина река које се уливају у Дрину (Јањина). Може се закључити да су ти предјели, тј. нижи предјели увучени дубоко између планина, као и брежуљкаста подручја имају несумљиво такву климу. Термички режим- Зиме су, у просеку нешто хладније од зима у умјерено-континенталној клими Горњег Подриња, уз то и дуже трају, а што зависи од локалитета а и од надморске висине. Летње температуре су редовно ниже него што је то случај у другој климатској зони. Опадање температуре ваздуха са висином у континенталном пределима зими је спорије него љети. У вези с тим, мења се с висином и климатски карактер појединих годишњих доба. Средње годишње колебање температуре је умерено, али може понегде бити и веће, што је последица врло ниске средње јануарске температуре. Углавном средња годишња температура је између 8 и 10 степени. Од зимских мјесеци, обавезно један или два мјесеца имају негативну средњу температуру која може бити и нижа од -4 степена. Најтоплији мјесец (јул или август) има средњу температуру између 18-20 степени. На основу тих температура, љета се сматрају умјерено топла и не трају дуго. Јесен је топлија од пролећа, што је знак да су ови предели под снажним утицајем оближњих планина. Максималне вриједности никад не прелазе вриједност од 26 степени, док минималне нису ниже од -25 степени. Влажност ваздуха и магле- према расположивим подацима и дио долине Дрине који припада предпланинској клими, веома је влажан током цијеле године. Обично, релативна влажност је већа зими, а доста мања љети. Међутим, то није случај са Чајничем, јер је у Чајничу она велика и у топлијем дијелу године. У љетњем периоду релативна влажност је нешто мања него зими, тако да колебање није велико. Од септембра па све до марта, односно априла средње мјесечне вриједности релативне влажности, овде су веће од 80 % (80-90%), а од априла па до августа су нешто ниже, али не ниже од 4 % ( 76-80%). Број дана са појавом магле, у просјеку 90,2 дана годишње. Облачност и инсолација- ови предели имају облачност у средњој вриједности која се креће око 55%. Најведрији мјесеци су јун, јул, август и септембар. Њихова средња мјесечна облачност је мања од 50%. Вриједно је напоменути да је Чајниче у овој зони, ведрији од предјела у долини Дрине (то се може објаснити само мањом честином магле, као и због тога што се она налази непосредно иза високе планинске баријере). Годишња врједност инсолације се креће до 2182 часова. Количине падавина- према годишњем распореду падавина, може се закључити да се плувиометријски режим Чајнича разликује од других градова регије, где се код њих јавља главни максимум падавина у јесен или почетком зиме, док у Чајничу се јавља у јуну. Може се констатовати да са порастом надморске висине углавном расте и висина падавина. Љети су чести пљускови који кратко трају. Вјетрови- ово подручје у цјелини није вјетровито, пошто доминирају тишине. Но, ипак, вјетрови су чешћи него у зони која припада умјерено-континенталној клими. Вјетрови су највише везани за циклонску и антициклонску активност (претежно зими) и неједнаку расподелом температуре ваздуха (претежно љети). Љетњи период је нешто вјетровитији од зимског, што је и разумљиво. Ови вјетрови, претежно настају под утицајем неједнаког загрејавања тла. Ови се предјели не одликују јаким вјетровима.
Планинска клима, као врста континенталне климе, с обзиром на карактер рељефа заузима доста простора регије. На високим брдима општине Чајниче, који достижу висину и преко 1400 м надморске висине, су љета су свјежа и кратка, а зиме дуге и хладне. Планински крајеви уопште одликују се ниским температурама, вјетровима, повећаним количинама влажности ваздуха, већом количином падавина преко цјеле године, и смањеном количином прашине и бактерија. Зима у овим крајевима зна да траје и шест мјесеци, снјег понекад може да падне већ при крају октобра, као и првог маја. Термички режим- Како се планине општине налазе у зони где се прожимају медитерански и континентални утицаји, да имају различиту конфигурацију терена итд., па је разумљиво да ће се њихове термичке прилике прилично разликовати. Најтоплији мјесец има средњу температуру између 10 и 17,9 степени. А најхладнији мјесец (јануар) -2,5 степени. Најмање три месеца у хладном дијелу године имају средње температуре испод 0 степени, што омогућава да се формирани снежни покривач дуго задржи. Због тога су зиме увек сњежне, дуге и хладне.
Табела 1. Термички режим на Метаљци
Извор: Стратешки план развоја општине Чајниче за период 2006-2011, Чајниче, 2006.
Количина падавина- Годишња количина падавина овде се креће од 925 до 1913 mm, а што зависи од локалних услова, с једне стране, и близина путања бараметарских депресија, с друге стране. Углавном, планински предјели горњег Подриња и општине према висини падавина могу да се подјеле на две групе: високе планине смештене у горњем делу горњег Подриња имају велику годишњу висину падавина., док друге, тј. оне које се налазе јужније, уз то које су нешто ниже, одликују се умјереном годишњом висином падавина. Снијег напада између 30-60цм, а у јануару висина достиже и до једног метра. Од посебног је значаја клима планина, јер се на планинама одвија један од најзначајнијих видова туризма Републике Српске – планински туризам. У односу на котлине, на планинама су љета краћа и свјежија, погодна за боравак, активан одмор и организацију различитих видова туризма: здравственог, излетничког, рекреативног, спортског, ловног.
2.5. ХИДРОГРАФИЈА Вода је основа живота на Земљи. Представља једну од четири компоненте географске средине у којој се у истом тренутку налази у сва три агрегатна стања у готово безброј облика појављивања. Међу хидрографским објектима, у смислу туристичке вредности, највећи значај имају океани, мора, језера, реке, термоминерални извори, мочваре и ледници. За разлику од савремених врста туризма условљени хидрографским објектима (купалишни, наутички), термоминерални извори крај којих су се развијале бање, основа су давно познатог здравствено-лечилишног и рекреативног туризма, који је био развијен на просторима Римског царства. Већи део терена општине изграђен је од класичних и магматских стијена. Због тога је подручје општине богато разгранатом мрежом водених токова. Управо због ове чињенице Чајниче се у хидролошком погледу сматра богатом општином. Поред тога, површински хидрографски објекти, скоро константно током године, имају доста воде, што указује на појаву да су колебања водостаја на ријекама мала. Сви површински, а и подземни хидрографски објекти припадају кишнонивалном хидролошком режиму. Подземне воде су организоване у плитке и дубоке издани, са основном осом гравитације према току реке Дрине. Долинама између брда и планина теку бројни планински потоци. Сви водотоци припадају сливу ријеке Јањине, Радојне и Сућеске, које се уливају у Дрину и Лим.
Основни водоток везан за град је рјечица Јањина, у њу се улива вишак воде са изворишта Врело. Врело се налази у висини саме вароши и има стрмо корито, којим вода врло великом брзином тече кроз град на дужини од 500 m и улива се у Јањину. Обале водотока рјечице Врело нису уређене, поткопане су и претња оближњим кућама. Обзиром на велики пад дна корита постоје знатни енергетски потенцијали водних снага који се могу искористити за изградњу мини хидро- електрана. За време Аустро-угарске су вршена истраживања, којима је утврђено да је вода са изворишта најбољег квалитета на подручју тадашње Аустро-Угарске. На великом платоу испред ограђених базена на Врелу одржавала се сваког Богојављања литургија са освештавањем воде.
За изглед пејзажа, развој низа природних процеса и живота људи на Земљи, од посебног је значаја биосфера. Она обухвата плодни педолошки покривач, биљни свет на њему и целокупни животињски свет. Биосфера је са свим својим компонентама разноврсна. Као извор кисеоника, модификатор климе, произвођач органских материја и основа људске исхране, испољава се као велика директна и индиректна туристичка вредност. Има наглашена рекреативна, естетска, здравствена, куриозитетна, реликтна, ендемска и знаменита својства туристичке привлачности. Омогућује неке специфичне врсте туризма (ловни, риболовни, фото сафари, манифестациони), те се мора на одговарајући начин валоризовати. Шуме су сигурно најзначајни природни ресурс ове општине. Под шумом и шумским земљиштем се налази 20.856 ха., што је 75 % од укупне површине општине. Од тога на државне шуме отпада 18.015 ха. или 86 %, а на приватне 2.842 ха. или 14 %. Удео врста је скоро уједначен тако да на четинарске шуме одпада око 60 % а на лишћарске шуме око 40 % површина. И поред ратних дејстава шуме су добро очуване како у квантитативном тако и у квалитативном смислу. Од свих биљака можда највећи значај има Панчићева оморика (Piceaomorika), koja представља ендемит подручја Подриња, западне Србије и источне Босне (околина Вишеграда). Име је добила по српском ботаничару Јосифу Панчићу који ју је открио на планини Тари 1875.године, код села Заовине и Растиште. Панчићева оморика је танко, витко, до 50 метара високо четинарско дрво. Оморику можемо сматрати живим фосилом у биљном свијету, врстом која потиче из терцијера. Горње гране на стаблу ове оморике повијене су навише, средње су скоро хоризонталне, а доње су повијене ка земљи, али су врхови окренути увис. Посебан значај има и тзв „Вилина Шума“ која се налази у подручју села Батотићи за коју се везује и народно вјеровање „да онај ко оштети вилине букве, снаћи ће га зло“. Приче из старина говоре да су некада на њима виле коло водиле и да се из тих крошњи чула пјасма и видјела ватра. Слике 6 и 7 : Вилина шума у селу Батотићи. (Извор : www.ekocentri.com)
Друштвени потенцијали Републике Српске.- Примарно мјесто у друштвеном потенцијалу припада становништву и постојећем економском потенцијалу. Квалитативне и квантитативне особине становништва у постиндустријском добу постају најбитнији фактор развоја неког геопростора, а тиме и простора Републике Српске. Поред одлика становништва Републике Српске (мали број, ријетка и неравномјерна густина насељености), треба додати и недовољан демографски раст. Наиме, најновији показатељи говоре да је стопа природног прираштаја становништва веома ниска. Негативан тренд природног кретања становништва води у правцу старења популације што директно утиче на одређене функције економског развоја и просперитета, а на крају и до биолошког опстанка становништва. Битна одлика становништва Републике Српске јесте врло изражено миграционо кретање, које је проузорковано ратним сукобима (1992-1995). Процес имиграционо-емиграционог кретања, како на унутрашњем тако и на спољном плану није још завршен. Привредна структура и изграђени капацитети на простору Републике Српске представљају солидну основу за даљи успјешан развој. У привредном систему најзначајније мјесто свакако, припада индустрији која представља глави сегмент у стратегији дугорочног друштвено-економског развоја.
” Нисам нигдје видио једну такву чудну варош која има тако брдовит и валовит положај као што је положај овог малог насеља, које својим брдовитим и валовитим положајем дјелује истовремено смијешно, опасно, страшно и страшиво. То је напредан и насељен кадилук. На све стране су брда са горским пашњацима и воћњацима. Села се додирују једно с другим, те су згуснута и плодна насеља. Пуно је хладњака и под једним има бистро врело које подсећа на врело живота . Хладно је као комад леда. То је дебео хлад попут персијских алеја, а дирљиве пјесме више хиљада милозвучних птичјих гласова освјежавају душе излетника.Становници су праве Бижије слуге. Све су то људи од рза и образа који се баве својим послом и живе морално. Они су велики пријатељи странаца, људи који воле забаву и уживања, приступачни су и сусретљиви“. Чајниче се помиње још давне 1477.године, као мала варош кроз коју пролазе путеви од југа према истоку и обратно и од тада почиње да биљежи своју историју. Према турским тефтерима, који се до данас у оригиналу чувају у истамбулу, 1477.године, дакле 14 година послије пада Босне, пазар Чајниче је имао 190 обитељи и 5 неожењених становника. До 1572. године Чајниче је било у саставу Херцеговачког санџака, а тек 1582.године помиње се као самостални кадилук. Према неким старим записима из времена турске владавине, Чајниче је наводно, добило име по води ( Чајниче – на персијском језику значи „добра вода“ ), по другим записима Чајниче потиче из времена старог Рима и Грчке ( римски и грчки војници су чекали у Чајничу ( очајнички ) да прође зима да наставе пут даље. Најреалније је да Чајниче носи име из средњег вијека када су кроз Чајниче пролазили путнички каравани, те су у Чајничу правили паузе од пута, одмарали се и пили вруће чајеве да се загрију (чај – Чајниче ). У Чајничу су се стољећима заустављали трговци на путу ка Дубровнику, Скопљу, Нишу и Цариграду . Историја Чајнича казује и даје овај градић још давне 1873.године добио телефонску централу, 1929. године електричну енергију, а 1935. године клинику за плућне болести. За вријеме Аустро-угарске изграђено је и шеталиште кроз „Цицељ“ које је нарочито недељом било једно велико шеталиште и излетиште. Ту се свирала војна музика и то на платоу званом „Променада“ са почетком у дванаест сати. После одласка Посебан значај за Чајниче и његову историју имају и вјерске грађевине и то : двије Цркве посвећене Успенију Пресвете богородице ( стара изграђене у 15, а нова у 20 вјеку) , позната Синан бегова џамија ( саграђена 1570. године, а која је срушена у предхотном рату) и католичка црква (1903 године ). Слика 11. : Нова и стара
Српска православна црква
Слика 12. Синан бегова џамија
Слика 13. Католичка црква
Најранији сачувани о старој чајничкој цркви потиче из 1492. године, када се на чајничком Прологу помиње име храма и година 1492, што указује да је храм постојао и раније. У рукописној књизи Пролог у којој је дат кратак опис живота светаца, храм се помиње као Чајничка црква Успенија Пресвете Владичице наше Богородице 1492. године. Храм се поново помиње 1804. године када је на њему вршена поправка, затим 1820. године када је у храму почела да ради школа за српску дјецу, и 1837. када је грађена црквена ограда. Храм је страдао од експлозије током Другог свјетског рата између 11. и 12. априла 1943. године, а сачувани су само зидови. Црква је обновљена 1946. године у истим пропорцијама, и 20. јула 1946. Градња нове и веће цркве почела је 1857. године у периоду када су европске велике силе Уједињено Краљевство, Француска и Русија, вршиле притисак на Османско царство да дозволи вјерске слободе својим грађанима, односно да да дозволу за изградњу цркава. Самој изградњи храма претходио је Париски мир 1856. године којим је Турска, на инсистирање других земаља, признала равноправност муслимана и хришћана. Нову цркву је зидао неимар Петар Тодоровић из Велеса, а изградња је трајала од 1857. до 1863. године. Цркву је освештао Митрополит дабробосански Игњатије 1863. године. Звоник је накнадно подигнут у периоду (1893-1897) године. За вријеме Другог свјетског рата, Италијани су подметнули експлозив у црквену порту, што је довело до већег оштећења храма. Обнова храма је почела педесетих година двадесетог вијека у вријеме тадашњег пароха јеромонаха Василија Домановића. Обнова храма је трајала до 1959. године, када је на Малу Госпојину освјештао Патријарх српски Герман. Чајниче је данас најпознатије по чудотворној икони Пресвете Богородице чајничке, познате и под именом „Чајничка Красница“. Ова икона се чува у новом храму на посебном престолу, на сјевероисточној страни, и испред ње непрестано светле кандила. Та кандила се, по казивању очевидаца, нису угасила чак ни у вријеме експлозије у Другом светском рату када је црква претрпела велико разарање.
(Извор : www.krasnica.rs.sr.) Слика 16: Метаљка почетком XX в.
На превоју Метаљка, на граници према Црној Гори ( бивша граница Босне и Турске ) Аустро-угарска је подигла касарну гдје је касније за вријеме старе Југославије направљено опоравилиште.
Слика 17 : средња школа Народ Чајнича и околине дао је велики допринос учешћем у српским устанцима и бунама, ослобађању од турског ропства, аустругарске и фашистичке окупације. 1. Марта. 1942.године у Чајничу је основана Друга пролетерска народно-ослободилачка бригада, састављена од бораца ужичког и чачанског региона. Евлија Челебија „Путописи“, превео Хазим Шабановић „Сарајево – publishing“ 1996, странице 399,400,402 и 403. 2 Извор : www.123hjemmeside.dk
Према попису становништва из 1991. године на подручју општине Чајниче живјело је 8.919 станивника. Према националној припаднисти стање је било следеће: Табела 2. бр. становника у општини Чајниче у периоду 1971, 1981 и 1991 год.
(Извор: Становништво Босне и Херцеговине, Државни завод за статистику, Загреб, 1995.године). Забиљежен је значајан пад становника у периоду 1981-1991 за 12,9 %, јер је у Чајничу 1981. године живјело 10 280 становника. Док је 1971. године било укупно 11602 становника. Према пилот попису становништва који је спровео Завод за статистику Републике Српске 2001. године, на подручју општине Чајниче сада живи 5.311 становника у 36 насељених места. Процењује се да у урбаном делу живи око 2.800 становника или 52 % од укупног броја становника.Опадање броја становника последица је пада стопе природног прираштаја и изражене емиграције. Природни прираштај у 2007. г. износио је -3,8‰. Табела 3. Природно кретање становништва општине Чајниче
Табела 4. Чајниче (рођени, умрли, склопљени бракови) у периоду 2006-2010. Год. ( процјене )
(Извор: рзс.рс статистички билтен бр 14) Према подацима објављеним у статистичком годишњаку РС за 2010 годину општина Чајниче константно биљежи опадање броја становника изражено кроз негативан природни прираштај . Као што је приложено у табели 3. у периоду 2006-2010 из године у годину се смањује рађање а повећава умирање становништва ове општине.
Миграције су наша прошлост, садашњост а вјероватно и будућност. Већ је утврђено да се под миграцијом подразумјева промјена мјеста сталног боравка (пребивалишта) без обзира на удаљеност. Миграције се дијеле на емиграције и имиграције. Њихов међусобни однос даје миграциони прираштај. Због имиграција долази до пораста броја становника неке области, а због емиграција - до опадања броја становника. Постоје различите врсте миграција:
Миграције у општини Чајниче имају такође велики утицај на стварање демографске слике. Највише су изражене миграције село - град сто доводи до смањења броја становника у селима, а једним великим дијелом и до гашења села. Из општина горњег Подриња такође из године у годину израженије су емиграције (бр. одсељених) од имиграција (бр. досељених) што је негативна појава.
(Извор: РЗС.РС демографски билтен бр.14)
2.8. ЛОКАЛНА САМОУПРАВА Посебну улогу у свакодневном животу грађана општине Чајниче има и општинска управа. Као основни уређивач и руководилац јавног живота Општине она мора бити тако организована како би својим радом обезбједила све већу ефикасност, транспарентност, али и одговорност. Надлежности и послови оштинске администрације који постоје данас дефинисане су Законом о локалној самоуправи. Општинску администрацију чине два Одјељења ( Одјељење за општу управу и Одјељење за привреду, финансије и друштвене дјелатности ) и двије службе ( Стручна служба Скупштина општине и Стручна служба Начелника општине ) у којима је запослено 36 радника, укључујући 4 функционера. Пружање услуга грађанима је задовољавајуће, уз континуиране тенденције рјешавања њихових захтјева у законском року, као и испољавање сталних напора, манифестованих кроз:
сталан надзор над обављањем послова. Законодавну власт, односно представничко тијело грађана и орган одлучивања и креирања политике општине је Скупштина општине у чијем раду учествује 17 одборника из 8 политичких партија ( СНСД 7 или 41 %, СДС 4 или 23 %, ДНС 1 или 6 %, ПДП 1 или 6 %, СДА-СБИХ 1 или 6%, СРС др.Војислав Шешељ 1 или 6 %, СРС РС 1 или 6 % и Покрет за Чајниче 1 или 6 % ).
Носилац извршне власти у општини је Начелник општине који заступа и представља Општину, те руководи Административном службом општине Чајниче. Табела 6. Структура запослених у АС општине Чајниче
Табела 7 : Старосна доб запослених у АС општине Чајниче
На подручју оштине има 5 Мјесних заједница, а то су: 1. Мјесна заједница Чајниче 1, 3. ПРИВРЕДА И ЗАПОШЉАВАЊЕ 3.1. ПОДАЦИ О ЗАПОСЛЕНОСТИ Привредна активност становништва углавном је везана за узгој, заштиту и експлоатацију шуме, те за финалну и примарну прераду дрвета, као и за пољопривреду, у којој најзначајније мјесто заузима сточарство. Најразвијеније привредне дјелатности на подручју општине Чајние су шумарство и дрвопрерађивачка индустрија, затим слиједе трговина, сточарство и услужне дјелатности. Укупан број запослених радника према подацима Пореске управе закључно са мјесеом септембром је 643, а незапослених - пријављених у Заводу за запошљавање је 931 лице који активно траже посао или остварује нека друга права. Стопа незапослености на подручју општине Чајниче је 59%. На основу евиденције Бироа Чајниче, највећи број незапослених лица је у доби 50-55 година живота, а одмах иза ових налазе се лица у доби 45-50 година и 40-45 година. Близу половине незапослених (преко 45%) налази се у доби 40-55 година живота. У доби 15-30 година живота има 22% лица, у доби 30-40 година живота има 21% лица и 14% је у доби 55-65 година живота. Квалификациона структура незапослених је сљедећа:
Са средњом стручном спремом највише има свршених гимназијалаца и економских техничара. У трећем степену образовања најбројнија занимања су трговци. Што се тиче пола, више од половине укупног броја незапослених су женског пола. Квалификациона структура запослених је сљедећа
Од укупног броја запослених, 35% су жене, а 65% мушкарци.
3.2. ПРИВРЕДА Привреду општине Чајниче карактерише својинска трансформација, односно превођење једног облика власништва у други. Процес је трансформације започет 90-тих година текао како је текао, (споро и неефикасно), не изненађује то што је привреда дошла у врло незавидан положај. Физички обим производње у појединим гранама је толико смањен да не завређује никакву озбиљнију анализу, док производње у појединим гранама уопште и нема (текстилна индустрија). Број запослених је драстично опао, тако да је ова општина са позиције када фактички није имала незапослених дошла у позицију да је тај омјер скоро двоструко већи у односу на запослене. 3.3. ПОЉОПРИВРЕДА Општина Чајниче по својим природно географским карактеристикама спада у брдско планинско подручје. Ово подручје погодно је првенствено за развој овчарства а донекле и воћарства. У руралним подручјима егзистира око 500 углавном старачких домаћинстава која се искључиво баве пољопривредом. Према подацима АПИФ-а закључно са мјесецом септембром регистрована је 213 пољопривредних газдинстава. Табела 8. Структура пољопривредног земљишта је следећа:
( Извор : Катастар општине Чајниче)
Што се ратарства тиче површине засијане стрним житима су занемарљиве, углавном су површине од 0,2 до 0,3 Ха и то засијане пшеницом, јечмом, кукурузом и хељдом, првенствено за личне потребе. Табела 9. Процјена о броју родних стабала воћа
с тим ради се на побољшању пасминског 3.4. ИНДУСТРИЈА Од индустријских капацитета у нашој Општини раде једино погони за прераду дрвета и то углавном примарни. Процес транзиције је довео до тога да највећи привредни колективи у Општини углавном не раде. Дрвна индустрија Д.О.О. Орах-Стакорина" која је стечајним планом купила некадашње Предузеће АД „Стакорина“, ради са занемарљиво малим капацитетима, а била је главни носилац индустријског и привредног развоја Општине. Објекти текстилна индустрије односно творнице трикотаже "Врело" над којом је извршен ликвидациони поступак продати су предузећу „ Инстел“ Д.О.О из Бијељине у којима се планира почетак процеса прераде и паковања воде за пиће. Објекти металске индустрје "ТЕС" која је била у саставу "УНИС-а", над којом је такође извршен ликвидациони посупак, продати су предузећу Д.О.О. „Рамаж“Чајниче у којим се сада обавља финална прерада дрвета. Фабрика љекобиља чији су погони били уступљен дрвној преради у закуп, продати су бизмисмену из Шведске који планира отпочети са производњом хране за животиње. Увођењем стечаја појединих предузећа, стотине радника су се нашли на бироу запошљавања. Основна индустријска грана, прерада дрвета је сведена на примарну прераду у осам приватних погона и то шест Д.О.О. и двије занатске радње. Према подацима у 2010. години у ових 8 привредних субјеката прерађено је ______ м3 дрвних сортимената квалитетних класа углавном трупаца са оствареним приходом од 3.161.000 КМ, са укупним бројем запослених 131 радника. Пошто већина ових предузећа ради тако рекући сезонски то се и број радника запослених у истим мијења у зависности од потреба послодавца. У поређењу са производњом раније дрвне индустрије која је прерађивала и до 40.000 м3 свих врста дрвних сортимената са укупним приходом од око 20.000.000 КМ, може се извући закључак да се не врши финализација у преради, што даје за последицу мањи приход и мањи број запослених радника а уједно стагнацију ове индустријске гране.
Шуме су сигурно најзначајни природни ресурс наше општине. Највећи капацитети су подигнути за прераду производа шуме - углавном дрвета. Под шумом и шумским земљиштем се налази 20.856 ха., што је 75 % од укупне површине општине. Од тога на државне шуме отпада 18.015 ха. или 86 %, а на приватне 2.842 ха. или 14 %. Удио врста је скоро уједначен тако да на четинарске шуме
отпада око 60 % а на лишћарске шуме око 40 % површина. И поред ратних дејстава шуме су добро очуване како у квантитативном тако и у квалитативном смислу.
На годишњем нивоу према Шумско привредној основи је дозвољена сјеча 62.775 м3 нето масе свих дрвних сортимената. Шумама и шумским земљиштем газдује JПШ „Шуме РС“ Шумско газдинство "Вучевица" Чајниче (осим дијела површине према Фочи тачније М.З. Лађевци којом газдује Ш.Г. "Маглић" Фоча), са 133 запослена радника. Дјелатност овог шумског газдинства је узгој, заштита, лов као и експлоатација шума. За радове на експлоатацији шума регистрована су предузећа Д.О.О. „Радојна“ и Д.О.О „ Црни Врх“ из Чајнича. Ш.Г „ Вучевица“ у 2010. години остварило је проиизводњу од 36.784 М3 дрвних соритимената и остватило приход од 4.416.545 КМ. 3.6. ЗАНАТСТВО И ПРЕДУЗЕТНИШТВО Према подацима надлежних органа занатска дјелатност је сведена на мали број самосталних занатских радњи чији рад се своди углавном на услужне дјелатности без неких производних могућности. Тренутно егзистира 16 трговачких 16 угоститељских и 24 занатске радње чија се дјелатност види из следећих података:
Табела 12. Дјелатност занатских радњи у Чајничу
Највише запослених имају пекарске радње, а најмање прераде дрвета као и категорија осталих у које спадају аутопревозници, таксисти, салони забаве и сл. Анализирајући напријед наведене податке из табеле може се уочити да овој општини недостају многи занати - С.З.Р. или нису регистровани (ово друго је извјесније). Наводимо могућности и потребе за следећим занатским радњама: ауто-механичари, ауто-лимари, ауто-електричари, водоинсталатери, електричари, обућари, ковачи, молери, сатлери, те сервиси разних намјера. Потребе су велике, те их треба искористити како да истим не би трагали по другим мјестима и градовима. У последње вријеме присутан је тренд смањења броја регистрованих предузетничких дјелатности. 3.7. ТРГОВИНА У привредном амбијенту какав је владао овим простором људи су се најрадије и најлакше одлучивали на бављењем трговином. Углавном се ради о ситним трговинским радњама у којима се тргује роба широке потрошње. Због самог географског положаја општине није ни очекивати трговину у неком већем обиму, још ако се узме у обзир затвореност према Црној Гори. Трговином се бави 16 самосталних трговинских радњи и два трговинска предузећа регистрована као Д.О.О. Табела 13. Преглед трговинских објеката:
Трговинска предузећа су: Д.О.О. "Адриа" Вишеград - трговина на мало и велико робама широке потрoшње, располаже са 5 продавница и предузеће Д.О.О. „Онипром" Горажде - трговина на мало и велико робама широке потрошње, располаже са једнoм продавницом.
3.8. ТУРИЗАМ И УГОСТИТЕЉСТВО Општина Чајниче посједује све предуслове за развој туризма, а тиме и угоститељства јер располаже са атрактивним природним љепотама и еколошки чистом средином. Климатски услови са доста снијега су предуслов за развој зимског туризма. У Чајниччкој цркви се налази Чудотворна икона Пресвете Богородице (Чајничка Красница), чувена не само на нашим просторима већ и много шире, коју сваке године подсјети велики вјерника и знатижељника. Црквена општина располаже са конаком од 60 лежаја као и музејом са богатом ризницом експоната. Шуме су богате са бројном и квалитетном дивљачи што представља изванредне услове за развој ловног туризма. У ту сврху изграђен је и Ловачки дом на Тројану који располаже са петнаестак лежаја као и неколико ловачких колиба. Чајниче располаже са два хотела. Хотел "Оријент" са 22 собе је у девастираном стању и хотел "Чајниче" са 40 соба, такође у девастираном стању. Оба хотела су у власништву приватних лица која објекте нису ставила у функцију тако да је присутан велики проблем са смјештајним капацитетима.
Слике 18 и 19 : Хотел „Оријент“ некад и сад.
Такође, Ски-лифт саграђен за вријеме олимпијских игара у Сарајеву 1984. године, такође у девастираном стању. Остали угоститељски објекти су у приватном власништву, а ради се о мањим ресторанима, кафићима - кафе баровима према следећој табеле. ( Извор : www. ekocentri.com )
Из података се види како је угоститељство, а тиме и туризам, неорганизовано и сведено на појединачне случајеве. Осим вјерског туризма, организованог туризма у Чајничу одавно нема.
На почетку излагања о буџету напоменућемо да као упоредни показатељ Буџета општине Чајниче треба узети три последње године, а све из разлога рецесије која је задесила цијелу свјетску економију 2009. године и економију Републике Српске па самим тим одразила се на општину Чајниче. Укупна буџетска средства у 2010. години су остварена у износу од 2.211.169 КМ, што је за 91.891 КМ, или 4% мање од планираних средстава, a за 6% мање него што је остварено буџетских средстава у 2009. години, и у односу на 2008. годину овај број је за 19% мањи него што је остварено у 2008. години. Укупни властити (порески и непорески) приходи, дакле, без текућих и капиталних помоћи, остварени су у износу од 1.406.533 КМ, што је за на нивоу 2009. године, или 27,7% мање у односу на 2008. годину. Два најзначајнија прихода општине Чајниче су приходи од ПДВ-а и накнаде за репродукцију шума остварене продајом шумских дрвних сортимената, који чине 74% укупних изворних (пореских и непореских) прихода, што значи да је буџет врло осјетљив на економска кретања и пад привредне активности. Само по основу ова два прихода остварење буџета је мање за око 29.000 КМ у односу на 2009. годину и за око 407.000 КМ у односу на 2008. годину.
Структура прихода:
4.1. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА 4.1.1. Снадбијевање водом 4.1.1.1. Извори водоснадбјевања и транспорт За потребе водоснабдјевања Чајнича врши се захватање воде са три изворишта: Браха, врело Цицељ и Катанска врела са којих се водом снабдијева највећи дио града и дијелове насеља Луке и Миљено. Извориште Браха које је прво уведено у водоводни систем (за вријеме Аустроугарске) се налази 3 км сјеверозападно од Чајнича на коти 980 м.н.в. Издашност изворишта се процјењује на 10 л/сек. Године 1999 је извршена реконструкција транспортног цјевовода Браха са цјевоводом ПЕХД ДН 140 мм, каптажна комора је 10м3 што је мала запремина да би се задовољио своју намјену и успутне потрошаче. Извориште Цицељ налази се у самом градском подручју на 826м.н.в карактеристичне издашности 186 л/сек превасходно служи за напајање водом ниске градске зоне, и приградских нижих дијелова града Чајнича, као и дијелова насеља Луке, Миљено и Подкозара у сусједној општини Ново Горажде. Транспортни цјевовод АЦЦ ДН 250мм дужине 16500м је прије рата водом снадбјевао сусједну општину Горажде. Дио изворишта дат је на концесију ДОО ''ИНСТЕЛ'' Бијељина који је извршио реконструкцију објекта водозахвата 2010 године и уређење I зоне заштите, захвати воде су обезбјеђени мјерним гарнитурама. Извориште Катанска врела максималне карактеристичне издашности 100л/с на 1085м.н.в снабдијева већи дио града питком водом са удаљености од 8980 метара цјевоводом ЧЦ ДН 219 мм који је израђен 1974 године. Транспорт карактеришу губици због саобраћајног оптерећења као и недостатка катодне заштите цјевовода. Заваћена вода је обезбјеђена мјерењем. Нови Резеорвар Касарне капацитета 200м3 КД 940м.н.в јесте и главни резеорвар који се снадбјева водом са изворишта Катанска врела и изворишта Браха. Резеорвар је опремљен савременом опремом за гасно хлорисање која није у функцији од 2005 године. Из овог резеорвара врши се водоснадбјевање високе зоне и напајање прекидне коморе Kасарне. Прекидна комора Цицељ на 850 м.н.в. капацитета 50 м3 водом снадбјева другу висинску зону. Дистрибутивна мрежа дуге и ниске зоне је реконструисана 2009 године укупне дужине ПЕХД ДН 160мм 875м, ПЕХД ДН 110мм 1450м и ПЕХД ДН 90мм 690м. Ниска зона се водом снадбјева са изворишта Цицељ 826м.н.в. са које се водом снадбјевају и дијелова насеља Луке, Миљено и Подкозара у сусједној општини Ново Горажде. Остали дијелови дистрибутине мреже и дистрибутивни кракови су цјевоводи од ЛЖЦ ДН 80мм, ДН 65мм, ДН50мм као и дјелимично ПЕ од 2“ и мање, налазе се у свим зонама осим друге зоне водоснадбјевања, укупне дужина ових дијелова дистрибутивне мреже се процјењује на 3015м. 4.1.2. Могућности и слабости система водоснадбјевања 4.1.2.2 Резеорвари и дистрибутивна мрежа Дистрибутивна мрежа реконстуисана у завидном проценту што осигурава систем са веома мало губитака, поред мониторинга губитака треба тежити већем степену мониторга потрошње, почевши од већих потрошача, преко руралних дијелова града до заједничког становања. Такође треба тежити измјени појединих дистрибутивних кракова којим је прошао радни вијек и плански мијењати са новим материјалима. Систем водоснaдбјевања од 2009 године функцонише задовољавајуће, трокови одржавања су релативно мали и даје могућност издвајања повећане стопе амортизације из кога би се могли финасирати поједини приоритети у водоснадбјевању. Поред могућности и потреба за проширењем обухвата водоснадбјевања у насељима Луке и Миљено свакао треба испитати потребу реконструкције, цјевода Шљивница-Заборак којем је истекао радни вијек, као и приступу организованог водоснадбјевања у сеоским подручјима општине Чајниче.
4.1. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА 4.1.1. Снадбијевање водом 4.1.1.1. Извори водоснадбјевања и транспорт За потребе водоснабдјевања Чајнича врши се захватање воде са три изворишта: Браха, врело Цицељ и Катанска врела са којих се водом снабдијева највећи дио града и дијелове насеља Луке и Миљено. Извориште Браха које је прво уведено у водоводни систем (за вријеме Аустроугарске) се налази 3 км сјеверозападно од Чајнича на коти 980 м.н.в. Издашност изворишта се процјењује на 10 л/сек. Године 1999 је извршена реконструкција транспортног цјевовода Браха са цјевоводом ПЕХД ДН 140 мм, каптажна комора је 10м3 што је мала запремина да би се задовољио своју намјену и успутне потрошаче. Извориште Цицељ налази се у самом градском подручју на 826м.н.в карактеристичне издашности 186 л/сек превасходно служи за напајање водом ниске градске зоне, и приградских нижих дијелова града Чајнича, као и дијелова насеља Луке, Миљено и Подкозара у сусједној општини Ново Горажде. Транспортни цјевовод АЦЦ ДН 250мм дужине 16500м је прије рата водом снадбјевао сусједну општину Горажде. Дио изворишта дат је на концесију ДОО ''ИНСТЕЛ'' Бијељина који је извршио реконструкцију објекта водозахвата 2010 године и уређење I зоне заштите, захвати воде су обезбјеђени мјерним гарнитурама. Извориште Катанска врела максималне карактеристичне издашности 100л/с на 1085м.н.в снабдијева већи дио града питком водом са удаљености од 8980 метара цјевоводом ЧЦ ДН 219 мм који је израђен 1974 године. Транспорт карактеришу губици због саобраћајног оптерећења као и недостатка катодне заштите цјевовода. Заваћена вода је обезбјеђена мјерењем. Нови Резеорвар Касарне капацитета 200м3 КД 940м.н.в јесте и главни резеорвар који се снадбјева водом са изворишта Катанска врела и изворишта Браха. Резеорвар је опремљен савременом опремом за гасно хлорисање која није у функцији од 2005 године. Из овог резеорвара врши се водоснадбјевање високе зоне и напајање прекидне коморе Kасарне. Прекидна комора Цицељ на 850 м.н.в. капацитета 50 м3 водом снадбјева другу висинску зону. Дистрибутивна мрежа дуге и ниске зоне је реконструисана 2009 године укупне дужине ПЕХД ДН 160мм 875м, ПЕХД ДН 110мм 1450м и ПЕХД ДН 90мм 690м. Ниска зона се водом снадбјева са изворишта Цицељ 826м.н.в. са које се водом снадбјевају и дијелова насеља Луке, Миљено и Подкозара у сусједној општини Ново Горажде. Остали дијелови дистрибутине мреже и дистрибутивни кракови су цјевоводи од ЛЖЦ ДН 80мм, ДН 65мм, ДН50мм као и дјелимично ПЕ од 2“ и мање, налазе се у свим зонама осим друге зоне водоснадбјевања, укупне дужина ових дијелова дистрибутивне мреже се процјењује на 3015м. 4.1.2. Могућности и слабости система водоснадбјевања 4.1.2.2 Резеорвари и дистрибутивна мрежа Дистрибутивна мрежа реконстуисана у завидном проценту што осигурава систем са веома мало губитака, поред мониторинга губитака треба тежити већем степену мониторга потрошње, почевши од већих потрошача, преко руралних дијелова града до заједничког становања. Такође треба тежити измјени појединих дистрибутивних кракова којим је прошао радни вијек и плански мијењати са новим материјалима. Систем водоснaдбјевања од 2009 године функцонише задовољавајуће, трокови одржавања су релативно мали и даје могућност издвајања повећане стопе амортизације из кога би се могли финасирати поједини приоритети у водоснадбјевању. Поред могућности и потреба за проширењем обухвата водоснадбјевања у насељима Луке и Миљено свакао треба испитати потребу реконструкције, цјевода Шљивница-Заборак којем је истекао радни вијек, као и приступу организованог водоснадбјевања у сеоским подручјима општине Чајниче.
4.1. ХИДРОТЕХНИЧКА ИНФРАСТРУКТУРА 4.1.1. Снадбијевање водом 4.1.1.1. Извори водоснадбјевања и транспорт За потребе водоснабдјевања Чајнича врши се захватање воде са три изворишта: Браха, врело Цицељ и Катанска врела са којих се водом снабдијева највећи дио града и дијелове насеља Луке и Миљено. Извориште Браха које је прво уведено у водоводни систем (за вријеме Аустроугарске) се налази 3 км сјеверозападно од Чајнича на коти 980 м.н.в. Издашност изворишта се процјењује на 10 л/сек. Године 1999 је извршена реконструкција транспортног цјевовода Браха са цјевоводом ПЕХД ДН 140 мм, каптажна комора је 10м3 што је мала запремина да би се задовољио своју намјену и успутне потрошаче. Извориште Цицељ налази се у самом градском подручју на 826м.н.в карактеристичне издашности 186 л/сек превасходно служи за напајање водом ниске градске зоне, и приградских нижих дијелова града Чајнича, као и дијелова насеља Луке, Миљено и Подкозара у сусједној општини Ново Горажде. Транспортни цјевовод АЦЦ ДН 250мм дужине 16500м је прије рата водом снадбјевао сусједну општину Горажде. Дио изворишта дат је на концесију ДОО ''ИНСТЕЛ'' Бијељина који је извршио реконструкцију објекта водозахвата 2010 године и уређење I зоне заштите, захвати воде су обезбјеђени мјерним гарнитурама. Извориште Катанска врела максималне карактеристичне издашности 100л/с на 1085м.н.в снабдијева већи дио града питком водом са удаљености од 8980 метара цјевоводом ЧЦ ДН 219 мм који је израђен 1974 године. Транспорт карактеришу губици због саобраћајног оптерећења као и недостатка катодне заштите цјевовода. Заваћена вода је обезбјеђена мјерењем. Нови Резеорвар Касарне капацитета 200м3 КД 940м.н.в јесте и главни резеорвар који се снадбјева водом са изворишта Катанска врела и изворишта Браха. Резеорвар је опремљен савременом опремом за гасно хлорисање која није у функцији од 2005 године. Из овог резеорвара врши се водоснадбјевање високе зоне и напајање прекидне коморе Kасарне. Прекидна комора Цицељ на 850 м.н.в. капацитета 50 м3 водом снадбјева другу висинску зону. Дистрибутивна мрежа дуге и ниске зоне је реконструисана 2009 године укупне дужине ПЕХД ДН 160мм 875м, ПЕХД ДН 110мм 1450м и ПЕХД ДН 90мм 690м. Ниска зона се водом снадбјева са изворишта Цицељ 826м.н.в. са које се водом снадбјевају и дијелова насеља Луке, Миљено и Подкозара у сусједној општини Ново Горажде. Остали дијелови дистрибутине мреже и дистрибутивни кракови су цјевоводи од ЛЖЦ ДН 80мм, ДН 65мм, ДН50мм као и дјелимично ПЕ од 2“ и мање, налазе се у свим зонама осим друге зоне водоснадбјевања, укупне дужина ових дијелова дистрибутивне мреже се процјењује на 3015м. 4.1.2. Могућности и слабости система водоснадбјевања 4.1.2.2 Резеорвари и дистрибутивна мрежа Дистрибутивна мрежа реконстуисана у завидном проценту што осигурава систем са веома мало губитака, поред мониторинга губитака треба тежити већем степену мониторга потрошње, почевши од већих потрошача, преко руралних дијелова града до заједничког становања. Такође треба тежити измјени појединих дистрибутивних кракова којим је прошао радни вијек и плански мијењати са новим материјалима. Систем водоснaдбјевања од 2009 године функцонише задовољавајуће, трокови одржавања су релативно мали и даје могућност издвајања повећане стопе амортизације из кога би се могли финасирати поједини приоритети у водоснадбјевању. Поред могућности и потреба за проширењем обухвата водоснадбјевања у насељима Луке и Миљено свакао треба испитати потребу реконструкције, цјевода Шљивница-Заборак којем је истекао радни вијек, као и приступу организованог водоснадбјевања у сеоским подручјима општине Чајниче.
4.1.2.3. Корисници система водоснадбјевања Процјењује се да је укупан број корисника система јавног водоснадабјевања је 883 потрошача од тога је 793 домаћинства и 90 правних лица и предузетника. Чајнички систем водоснадбјевања такође снадбјева водом и 37 домаћинстава у општини Ново Горажде. Цијени се, да је укупан број домаћинстава на територији општине Чајниче 1967 што даје слику да је свега 38% грађана обухваћено системом јавног водоснадбјевања док је процјена да је 35% домаћинстава обухваћено системом канализације. Цијена воде од 2008 је 0,52 КМ/м3 за физичка лица док је 1,04КМ/м3 цијена воде за правна лица и предузетнике. 4.1.3. Канализација Општина Чајниче се у историјским изворима помиње као једна од првих на овим просторима која је имала изграђен канализациони систем. Дио канализационог система из прошлих времена је и сада у функцији , наиме ради се о зиданим канализационим колекторима задржаним у функцији у појединим дијеловима града, исти захтјевају реконструкцију или посебно одржавање. Остали дио канализационе мреже је изведен у највећем проценту од бетонских цијеви, и најчећше нескладно са техничким нормама и прописима за ову врсту овјеката. Веома мали проценат је реконструисних дијелова изграђен са канализационим коругованим цијевима. Отежавајућа околност код канализационог система јесте што је у великом дијелу мјешовитог типа, односно служи и за прихват атмосферских вода. Тренутно постоји само један крак кишне канализације који је завршен 2008 године у ул. 3.српске бригаде. Не постоји главни градски колектор. Сакупљање отпадних вода се врши преко више колектора и на више мјеста се упушта у водотоке без додатног пречишћавања. Канализационим системом су покривени урбанизовани дијелови града, док се на осталом дијелу општине сусрећу индивудуални одводи до водотока као и неуређене септичке јаме. Процјењује се да је системом канализације обухваћено 835 корисника. 4.1.3.1 Могућности и слабости система канализације Постојећем систему канализације треба посветити посебну пажњу са аспекта одржавања. Редовно надзирати и чистити сепараторе површинских вода. У оквиру евентуалних реконструкција кракова који су технички непрописно изведени предвидјети паралелне посебне кишне колекторе. Постоји израђен пројекат главног градског колектора фекалних вода, изнаћи средства и извести ову фазу радова што је и предуслов за изаградњу посторојења за пречишћавање отпадних вода. Бујичним водама које су опасност за цјелокупну инфраструктуру у граду а посебно за канализациони систем треба посветити посебну пажњу. Систем одбрана од бујичних вода је потпуно напуштен и девастиран треба плански обновити надзорити и одржавати. У гушће насељеним мјестима ван градског подручја треба испитати могућност изградње заједничких канализационих система. 4.1.4. Водотоци Основни водоток везан за град је рјечица Јањина. У њу се улијева вишак воде са изворишта Цицељ. Корито тог водотока је усјечено у терен са јако израженим падом обзиром на рељеф терена. Обале водотока рјечице Врело нису уређене, поткопане су и представљају пријетњу оближњим кућама. Обзиром на велики пад дна корита постоје знатни енергетски потенцијали водних снага који се могу искористити за изградњу мини хидро- електрана. Други значајни водоток је ријечица Радојна коју карактерише слив површине скори исти као за слив ријеке Јањине, и нешто већи средњи протицаји. Табела 14 : Преглед хидроенергетског потенцијала ријеке Јањина, Радојна и Врело
4.1.5. Гасификација Свакако треба подржати иницијативе које долазе са регионалног нивоа за повезивање горњедринске регије са гасоводом, што би и општини Чајниче представљало повећање реалних изгледа за гасификацију. 4.2 ПУТНА ИНФРАСТРУКТУРА Општине Чајниче је смјештена у источном дијелу Републике Српске , налази се на Регионалном путу Р448 Горажде-Чајниче-Метаљка који и уједно пролазећи кроз ужи градски центар, у дужини од 1,203 км, и чини главне градске улице града. Подручје општине Чајниче је покривено мрежом путева свих категорија око 212 км и то:
Табела 15 : Путна мрежа на подручју општине Чајниче
Локални путеви категорисани и некатегорисани често су или се често користе као шумски путеви, те је за исте неопходно уложити више средстава у изградњу и одржавање као и планско кориштење према носивости и сезонској употреби како би се постојеће стање сачувало од већих оштећења.
Табела 16 : Путна мрежа у надлежности општине Чајниче
Табела 15. Финансијски показатељи улагаља у путну мрежу
Анализирајући горе наведене показатеље да се уочити да је тренд улагања финансијских средстава у санацији и изградњи некатегорисаних путева у опадању од почетка ка крају анализираног периода.
КЉУЧНА ПИТАЊА И ПЛАНИРАЊЕ У ОБЛАСТИ САОБРАЋАЈА
4.3. ТТ ВЕЗЕ У градском обухвату постоји изграђена инфраструктура у области телекомуникација која задовољава потребе у овом моменту. Сеоска подручја Поникве, Трпиње, Браха, Шапићи Миљено и Безујанка као и путна комуникација Козара-Подкозара су неадекватно покривена мобилном телефонијом. Поштански саобраћај не задовољава, веома је успорен на задовољава основне потребе и треба изнаћи рјешење са постојећим оператером Поште Републике Српске или благовремено уводити оператера. 4.4. СТАМБЕНИ ФОНД Карактеристичан облика становања јесу индвидуалне стамбене јединце у кућама типа једног стана и мањим дијелом типа два или више станова. Објекти колективног становања су присутни у градском подручју. У колективном становању има 17 укупно регистрованих Заједница етажних власника, док 5 није извршило регистрацију према Закону. Табела 16. Процјена структуре стамбеног фонда је представљена следећом табелом:
4.5. ГРИЈАЊЕ Већина индивидуалних стамбених објеката у граду се загријева индивидуалним изворима топлоте користећи најчешће дрво као огревни енергент. Заједничким гријањем је убухваћен један дио заједничког становања зграда у близини центра града и топлотом се снадбјевају из двије котловнице на угаљ. Цијена гријања по м2 стамбеног простора је била 2010 године 2,45 КМ а 2011 године 2,75 КМ. Гријањем је обухваћено 99 станова од укупно 283 станова у заједничком становању. Такође заједнички систем користи и 20 правних лица. Постоји потреба за проширењем обухвата и броја корисника заједничког гријања. Угаљ као енергент је еколошки неприхватљив и требало би у наредном периоду планирати реконструкцију котловница и прелазак на био масу . Поједине установе и институције имају своје системе гријања и процјена је да се са 7 котловница загријава 7200м2 пословног простора којом приликом се дрво и угаљ подједнако користе као погонски енергент. 4.6. ОДВОЗ СМЕЋА И ОТПАДА Прикупљањем чврстог комуналног отпада је обухваћено градско подручје и дијелови насеља: Гај, Луке и Миљено. Просјечна количина одвезеног ЧКО је 50м3 мјесечно што је 1,65 м3/дневно збијеног ЧКО који се одвози на привремену депонију Руђице удаљену 12,5 км од Чајнича. Депонија је привременог карактера без минималног уређења и као таква неможе задовољити еколошке услове и потребе грађана у наредном периоду. Процјењује се да је 40% становништва обухваћено организованим прикупљањем и одовозом ЧКО. Проценат наплате комуналних услуга до 2010 године је био oko 70%. 4.7. ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТСКА ИНФРАСТРУКТУРА Урбани дио града је поред снадбдјевености електричном енергијом у највећем дијелу и освијетљен, што треба побољшати у наредном периоду. Резервни далеководи напајања града су у лошем стању и често су ван функције. Приградска насеља Луке и Миљено су дјелимично освијетљени и треба повећати број расвјетних тијела. Сеоска електромрежа у подручјима гдје је оштећена усљед ратних дејстава је обновљена углавном кавалитетно али не у потпуности. Потпуно је запостављено одржавање и рехабилитација остале сеоске електро мреже. ЗП"Електродистрибуција" а.д. Пале,организациони дио РЈ Фоча-Пословница Чајниче,је задужена за снадбијевање потрошача електричном енергијом на Вашем подручју.Снадбијевање ,односно дистрибуција ел.енергије до потрошача свих напонских нивоа врши се преко електроенергетских објеката чије су физичке величине по напонским нивоима следеће:
-трафостаница 35/10 Kv.......................................... 1 ком
-далековод 10(20) kV,дужине ............................... 68.255 m
-нисконапонске зрачне мреже 0,4 kV.................... 181.248 m У 2010. години на сва три напонска нивоа испоручено је 5.695,795 kWh електричне енергије на подручју Пословнице Чајниче. По врсти потрошача и количини испоручене електричне енергије, структура потрошње је ( Табела 17.) :
Заједничким улагањем Општине,донаторским средствима и средствима
На подручју Општине Чајниче,постоји још неелектрифицираних подручја,као што су Ифсар, Слатина, Шамлићи, Гложин, дио Макотића, Ђаковићи-Међуријечје, дио Тодоровића. Када је у питању јавна расвјета,неопходно је предвидјети уградњу расвјетних тијела са припадајућим прикључним водом на већ уграђене АБ стубове у насељима: Миљено-Безујанка,Луке,Браићевац,Врело,изградњом нове расвјете у насељима Бучковићи,Миљено-одлаз ка Кулелијама,као и уградња нових мијерних мијеста,како би се растеретила већ постојећа јавна расвјета у граду. 4.8. ОСТАЛА ИНФРАСТРУКТУРА Постојећа локација градског гробља не задовољава реалне потребе искориштеност простора је већа од 97% и рјешење проширења је хитно неопходно. Урађеним идејним рјешењем проширења предвиђено је проширење гробља којим су предвиђена 496 гробних мјеста. 4.8.2. Градска пијаца Градска мјешовита пијаца задовољава услове и потребе заједнице и поред условнисти и довољног капацитета имамо присутну уличну продају што се може избјећи адмистративним мјерама 4.9. ИНФРАСТРУКТУРА КОЈА НЕДОСТАЈЕ Недостак културних и спортских садржаја свакако се може једним дијелом компезирати садржајима које нам нуди природно окружење. Садржаји који недостају а могу бити и дио туристиче понуде су : уређен градски базен, скијалиште и клизалиште за најмлађе, љетна играоница за најмлађе, уређена излетишта.
5.1. АДМИНИСТРАТИВНО УРЕЂЕЊЕ ОБЛАСТИ Општина Чајниче нема израђен ЛЕАП ( Локални еколошки акциони план ) зато је нопходно Стратешком планом обухватити поједине аспекте заштите животне средине као и планирати у најскорије вријеме израду ЛЕАП-а. Непостоји локални инспекцијски надзор у шумарства, пољпривреде и вода. 5.2. УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ ЗРАКА Неопостоје значајни индустријски загађивачи здрака, од значајних загађивача треба истаћи, нерегулисаност локалне депоније, производња дрвеног угља и загађивање у урбаним средима настало процесима гријања и саобраћајем. Посебну пажњу треба усмјерити потреби избацивања фосилних горива и система гријања и преласка на друге начине еколошки прихватљиве. 5.3. УПРАВЉАЊЕ ВОДАМА Отворени водоци су угрожени провенствено непречишћеним комуланим водама и отпадом који се некотролисано одлаже у корита, без значајног удјела индустријских загађивача. Иако без одговарајуће заштите сврставају се у воде прве и високе друге класе. Неопходно је плански приступити елиминиацији загађења вода од највећих до најмањих загађивача, од израде главног градског колектора фекалних вода са пречиштачем до рјешавања прикупљања ЧКО у МЗ и селима. Изворишта воде која служе углавном за водосндбјевање становиштва су сачувана од загађивања и представљају изузетан ресурс који треба сачувати. У најскорије вријеме треба приступити одређивању санитарних зона заштите изворишта која се користе за водоснадбјевање становништва и поступати према мјерама заштите. Код израде просторно планске документације водити рачуна о зонама заштите и планираним садржајима . Такође потребно је посветити и пажњу заштити насеља и добара од бујичних вода.
Екстезивни начин пољопривреде је предност са аспекта загађивања земљишта , свако интензивирање пољопривредне производње треба бити под стручним надзором. Посебну пажњу треба посветити ерозији изазваном новим приступом експоатације шума којим је повећана ерозија промјењен режим површинских вода.
Општина нема задоваљавајуће рјешење управљања ЧКО. Садашња депонија не задовољава, није уређена и може послужити уз повећану пажњу као прелазно рјешење. Треба тежити трајнијем ријешењу у оквиру регионалне депоније или регионалног посторојења за прераду отпада у свакој варијанти треба направити поред добре еколошке анализе и економску анализу одрживости будућег рјешења. Постојећи обухват прикупљања и одвоза ЧЛО није задовољавајући, треба га проширити, направити већи обухват и тежити смањењу отпада мјерама примјереним нашој средини.
Посебно богатство општине је биолошка разноврсност коју треба посебним мјерама очувати. Одржвим кориштењем природних ресурса то је изводљиво ако се приступи пажљиво и плански. На територији општине Чајниче поред заштићеног подручја природног предјела Цицељ, има заштићени ботанички резерват Панчићеве оморике на Виогору као и низ других природних посебности које се требају заштити и које се могу искористити као туристички садржај. Неопходно је извршти изураду елабората заштите поменутих подручја према важећој законској регулативи као и истраживања промоцију и заштиту радитета Чаробне шуме вилине букве. Поред заштите посебних, угрожених и ријетких врста на поменутим подручјима треба тежити очувању истих на читавој територији општине.
Традиционални начини градње и гријања не задовољавају са асекта енергестске ефикасности. Локална заједница треба дати подршку свим активностима у правцу побољшања енергетске ефикасности. Превасходно треба размшљати о повећаном искориштавању био масе односно дрвног и шумског отпада као енергента и посебно као основног енергента у систему загријавања. Паралелно треба планирати стимулације за повећање енергетске ефиксаности постојећих објеката и потребних мјера код градње нових.
ЛЕАП ће дати све одговоре на могуће акциденте и управљање околинским ризицима, до израде ЛЕАП треба посветити посебну пажњу заштити од шумских пожара, израда противпожарних коридора и њихово одржавање. Изградња захвата воде за потребе гашења пожара у удаљеним подручјима, одржавање и проходност приступних путева удаљених шумских подручја као и придржавања постојећих мјера заштите од пожара.
6.1. СПОРТ Фудбалски Клуб „Стакорина“, најбројнија „спортска породица“, је основан сад већ давне 1962. године. С обзиром на расположиве природне, људске и финансијске ресурсе, клуб је постизао значајне и завидне успјехе,нарочито у млађим категоријама, а поготову у кадетској селекцији. За све ове године, кроз овај клуб су продефиловале бројне генерације и велики број играча, од којих су Слика 21. „Стадион Раковице“ Клуб тренутно у својим редовима окупља 112 чланова,који активно тренирају на градском стадиону „Раковице“,подјељених у сљедеће селекције:
ФК „Стакорина“,тренутни се такмичи у јединственој Другој лиги група „Исток“од Требиња до Брчког),која броји 14 клубова,док се омладинци такмиче у Омладинској лиги група „Југ“(од Невесиња до хан Пијеска) која броји 8 клубова.
Клуб тренутно има 72 члана,распоређених у сљедеће селекције:
Клуб тренутно броји око 50 чланова подјељених у 3 селекције : први тим, Спортска спознаја Чајнича дуго година се творила на познатим и изузетно трофејним стонотенисерима, који су учестовали на бројним регоналним и државним такмичењима. Чајниче је у овом спорту дало и репрезентативце бивше државе. Нажалост клуб не постоји већ годинама, али је основана стонотенисерска секција. У последње вријеме актуелан је и веома успјешан и Карате Клуб „Нипон“, који окупља све већи број младих људи, који су упркос свим проблемима освојили прегршт медаља. Постоји још и СРУ “Јањина“, које много доприноси на очувању природне околине,а уједно представља општину на одређеним такмичењима. У оквиру школа дјелују и Шаховске секције. Клубови егзистирају у оквиру Спортског друшштва Чајниче, који највећим дјелом служи као тарнсакциони рачун преко кога се средства даље преусмјеравају за потребе клуба. Табела 18. : Финансирање установа спорта и број радника
6.2. ЗДРАВСТВО На подручју општине Чајниче од здравствених установа егзистира Дом здравља „Васо Пелагић“ Чајниче. То је установа примарног нивоа здравствене заштите. Примарна здравствена заштита базирана је на принципима породичне медицине. Укупан број регистрованих грађана са стањем на дан 31.12.2010. године је 4030. Регистовани грађани распоређени су у четири тима породичне медицине и то: Тим 1: 1868 регистрованих грађана Претпоставка је да има још знатан проценат не регистрованог становништва. Зграда Дома здравља располаже са 1180 м2 простора који није у потпуности искориштен. Примљен је један приправних медицинске струке да одради приправнички стаж, а три студента медицинске струке се стипендирају од стране Дома здравља. Што се тиче опреме у Дому здравља она је већим дијелом застарјела или није у функцији. У 2011. години од стране Министарства здравља РС донирана је нова опрема за лабораторију вриједности 60.000 КМ као и рендген апарат (полован ) од стране Клинике „Др Мирослав Зотовић“ Бањалука. У току је програм санације и опремања амбуланти породичне медицине у Дому здравља и то три амбуланте породичне медицине као и амбуланта хитне медицинске помоћи, а у том програму је и санација мокрих чворова, замјена столарије, нова фасада итд. Такође би било потрбно уредити постојеће теренске амбуланте и ставити их у функцију (које су ван употребе ). Дому здравља је неопходна набавка ултразвучног апарата за потребе прегледа пацијената да би се избјегло сланје пацијената у сусједне Домове здравља и Болнице. Због неповољне старосне структуре запосленог медицинског особља ( висок проценат запослених преко 30 година радног стажа), пожељно би било у сарадњи са Општином Чајниче каи и Основном школом пружити ученицима завршних разреда информацију о потрби за медицинским кадром у скоријој будућности и приједлог за упис у школу медицинске струке. Табела 19. Број установа примарне здравствене заштите на подручју општине
Табела 20. Број и структура особља у здравственим установама на подручју општине
Табела 21. Финасирање примарне здравствене заштите – Дом здравља
Табела 22. Преглед стања пренаталне и постнателне здраствене заштите
Носиоци културних активности у општини Чајниче су:
Дом културе „Филип Вишњић“ је чајнички „храм културе“ у коме су се кроз све године његовог постојања одржавале, организовале многобројне и најразличитије културне манифестаије ( приредбе, позоришне представе, промоције књига, приказивање филмова, предавања, изложбе слика, забаве ).
Народна библиотека „Бранко Ћопић“ је бастион културних дешавања у оштини Чајниче. Према свим објективним критеријумима, а сходно ресурсима и величини наше Општине спада у ред најбоље организованих, уређених и Библиотека са највише чланова. Она има изражену едукативну функцију, јер поред књижевних вечери, промоција и изложбе књига, у оквиру интетнет центра, пружа могућност за информатичко образовање, израду семинарских и дипломских радова, те организовање педавања од којих нарочито млади имају користи. Располазе са савременом, опремом и намјштајем и уз још неколико корекција, постиће се апсолутна модернизација. Табала 23. Преглед установа културе и финансирање истих
Културно умјетничко друштво „Извор“ Чајниче је организација која окупља грађане ради организовања културно умјетничког дјеловања, развијања духовних вриједности, очувању традиције и обичаја, а уједно доприноси развоју пријатељстав и најразличитијих интеграција.
Основна школа „Јован Дучић“ састоји се од централне школе у Чајничу и подручне школе на Заборку које су деветоразредне и четвороразредних подручних школа Луке и Миљено. Централна школа има 14 кабинета и фискултурну салу. У школи је запослено 57 радника од чега 29 наставника и 17 учитеља. Школу похађа 377 ученика. Школу похађа 32 ученика који путују преко 4км и тренутно имају организован превоз. Шлола има сопствено гријање. Питање које заслужује највећу пажњу је фискултурна сала коју поред редовне наставе физичког васпитања користе спортски клубови за тренинге и утакмице, као и рекреативци. Сала је доста оштећена а посебно је лоша расвјета и сви реквизити за наставу.
Школа ради у једној смјени, а број ученика се сваке године смањује. Смањен број ученика изражен је и у проблему формирања одјељења по прописима Министарства просвјете РС, као и избор струка за образовање. Школа је прије рата била прикључена на централно гријање, а од 1997. год. оспособила је сопствено гријање на чврсто гориво. Школа располаже са отвореним игралиштем гдје би се могла изградити сала за физичко, јер је постојећа сала неодговарајуће површине, па се мора реконструисати или радити нова у склопу изградње градске спортске дворане.
Предшколско образовање остварује се у згарди дјечијег обданишта изграђеног 1989. год. Тренутно има 6 запослених радника од тога 2 васпитача. Број дјеце се креће од 30-40 и стално се смањује, а тренутно износи 31 дијете подјељено у 2 групе. Обданиште је прикључено на градску мрежу гријања. Највећи проблеми су код финансирања које је недовољно, а проблема за адаптацију има много.
Регистровано је клизиште у 2007. години у селу Луке уз регионални пут Горажде-Чајниче на локалитету „Камена пресјека“ код куће Пријовић Радоша. Такође, у селу Луке на локалитету Киселјак исте године је регистровано клизиште на иманју породице Лончар у непосредној близини кућа и других објеката које се умирило и није ових година активирано. У граду Чајничу на водотоку који настаје од извора „Врело“ у дужини од 100м почевши од куће Ђуковић Веселина уклучиво па све до с. Ваљарице овај водоток је усјекао дубоко корито са стрмим обалама. 2008. године је регистрована очигледна ерозија обала која угрожава и ако дуже потраје угрозиће стамбене објекте на обје стране корита. Урађена је пројектна документација и потребно је изнаћи средства за санацију овог проблема.
Табела 24. Клизишта
На подручју општине Чајниче према подацима којима располаже Центар за уклањање мина Босна и Херцеговина Регионална канцеларија Пале на основу системског извиђања сумњивих површина од загађености минама има и то: Табела 25. Земљиште контаминирано минама
Познато је да подручје општине Чајниче не спада у поплавама угрожена подручја због тога што кроз исто не протичу водотоци са великом количином воде. Табела 26. Угроженост поплавама
На подручју општине Чајниче дјелују и раде разне НВО и Удружења које кроз своје дјеловање и најразличитије активности доприносе демократичности, транспарентности друштва и унапређења истог. Онe имају веома вжну улогу, као својеврсне „групе за притисак“, чимe служе као конструктиван фактор локалне политике,а уједно својим радом вишеструко доприносе социјалнној заједници.
2.Удружење Пчелара „Липа“ Чајниче - основано је 1985. године и радило све до рата, а у том периоду прави „паузу“ у свом раду, да би се опет активирало 2003. године. Удружење има 30 удружених чланова и још толико пчелара који нису чланови. Број кошница је 2003. године износио 1200 кошница, али је присутно стало опадање, те тако да сада има 800 кошница. Постиче бављење пчеларством, врши едукацију челара и бори се за зажтиту природне околине. 3.Ватрогасно Друштво Чајниче, основано је 2003. године, има троје запослених и трнутно располаже са адекватном опремом, за помоћ грађанима у спречавању и санирању штета, а то су 2 возила (цистерне, и теренско возило), против пожарни механизми. Учествује у вјезбама ЦЗ. 4. Еко центар Чајниче, основан је 28.12.2010 године. Удружење подстиче и кординира активност својих чланова на остваривању заједничких циљева и задатака, а у складу са Законом о удружењима и фондацијама РС и другим законским прописима, а на бази својих програмских циљева ради којих је удружење основано. Доприноси одрживом развоју шире друштвене заједнице, остваривањем компатибилности природног, друштвеног и економског ресурса. Ширењем еколошке свијести и еколошког морала свих чланова заједнице, нарочито младих. 5. Културно умјетничко друштво „извор“ Чајничеје организација која окупља грађане ради организовања културно умјетничког дјеловања,развијања духовних вриједности,очувању традиције и обичаја,а уједно доприноси развоју пријатељстав и најразличитијих интеграција. 7.Борачка Организација Чајниче, oснована је 1993 године. Организована је кроз предсједништво, два одбора, скупштину коју чине 50 чланова и 8 мјесних одбора. Броји око 730 чланова. Штити интересе бораца, и породица погинулих бораца као и промовисањем њихових потреба. 8. Удржење „Ми волимо Чајниче“. Активно се залаже за добробит боље и љепше Чајниче. Удружење преко својих чланова успјешно дјелује и сарађује са надлежним органима Општине, кроз реалне и добре идеје, до стручних и остваривих пројеката. КОји су важни за цјелокупну друштвену заједницу.Удружење грађана својим редовним мјесечним издањем „билтена – Чајниче“ информише своје грађане о свим како позитивним, тако и негативним актуелним дешавањима из наше Општине, а на које могу утицати грађани својим сугестијама, критикама и наравно позитивним ставовима, kоји користе даљем и успјешнијем раду Удружења грађана „Ми волимо Чајниче“. 9. Радио клуб „Европа ЕЦЈ“ Чајниче је основано 1963 радио и за време рата, активирао рад на вишем нивоу од 2008 године. Општина је тада помогла при набавци потребне опреме. Тренутно броји 37 чланова од тога 2/3 су ученици средње школе. Сваке године се одржавају курсеви од 4 мјесеца који похађа више учесника. Стечено знање полазници курса полажу пред комисијом. Просторије радио клуба чајниче „европа ецј“ налазе се у просторијама гдје се прије налазила општина 10.Удружење пензинера егзистира још негдје од 60-тих година двадесетог вијека и радило је непрекидно до рата, да би било обновљено већ 1995.године. Данас тренутно броји 912 чланова и сви пензинери са подручја наше општине су чланови удружења, што није случај у неким другим општинама. Своје активности реализује од средстава прибављених од чланарине и грантова добијених од стране општине. Удружење има своје органе : Скупштину, Управни одбор, Надзорни одбор и бројне комисије. Удружено је у Регионално и Републичко удружење пензинера и тако лакше остварује своја права и интересе. Према Статуту удружење је социјално-хуманитарна и ванстраначка организација грађана. Од осталих организација, треба истаћии Ловачко друштво, које броји 100 чланова, а основано је 1996 године. Основни циљеви су узгој и заштита дивљачи, те спрјечавање криволова, као и заштита шумских површина. Ту је и Црвени Крст Чајниче, чије активност није потребно посебно наводити.
Подручје Општине Чајниче у временском периоду од 1999-2011 године Донације и дио властитог учешћа
Уништених објеката, укупно 1019 Обнављање објеката и стварање услова за одржив повратак помогли су домаћи и страни донатори. Ресорна министарстава Федерација БиХ, кантона Горажде, Републике Српске, општине Чајниче и Горажде, као и многобројне стране организације: шведска хуманитарна организација “СИДА“, Каритас: Шведски Швајцарски, ХЕЛП, ХИЛСВЕРК, WORLD VILSON, DRA, IRC, ICR, ОРГАНИЗАЦИЈА ИСЛАМСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ, BRIDS, DRA, ISMS, UNDP.
Бурне и динамичне друштвено-економске промјене протеклих година у нашем друштву имају своје посљедице у веома уочљивом процесу социјалног раслојавања, манифестованог, између осталог, у појави све израженијег сиромаштва узрокованог повећањем незапослености, који за собом повлачи низ негативних тенденција као што је погоршање здравственог стања становништва, смањење нивоа животног стандарда итд. Маргинализоване категорије становништва све теже могу да остваре своје здравствено-социјалне, стамбено материјалне и друге потребе.Суочавамо се са чињеницом старења популације у нашој Општини, односно са све већим бројем старачких и самачких домаћинстава, самохраних родитеља, инвалидних и других лица са посебним потребама.
Раскорак између могућности и потреба у области социјалне заштите у нашој Општини, налаже активно учешће свих надлежних институција и организација у рационалном планирању, како би постојећа скромна средства, намјењена овој области била најсврсхисходније искоришћена. Идентификовање приоритета, дефинисање акционих планова и реализација општинских акционих програма, указују на могући правац дјеловања у овој области. С обзиром на ограничена буџетска средства локалне самоуправе, неопходно је јасно и прецизно утврдити приоритетне области дјеловања и усмјерити активности идентификованим циљним групама и корисницима услуга. Умрежавање и рационално кориштење свих расположивих ресурса ( како људских, тако и просторних и техничких), један је од начина у јачању капацитета за ефикасније пружање услуга социјалне заштите на локалном ниову. Побољшањем и унапређењем материјалних, финансијских и људских ресурса могуће је обезбедити квалитетније пружање постојећих и иновативних услуга социјалне заштите на локалном нивоу. Стратешки план за социјалну заштиту представља плански оквир ка приближавању постављеним циљевима који садржи визију ефикасне социјалне политике, као и принципе на основу којих ће се предузимати активности.
Област социјалне заштите усмјерена је ка побољшању социјалног статуса грађана на личном, породичном и ширем социјалном плану. Социјална заштита треба да јача друштвену кохезију и да његује независност и способност људи да помогну сами себи. Носиоци социјалне заштите како је то Законом о социјалној заштити утврђено су Република Српска и општине. Република уређује систем социјалне заштите, утврђује основна права и кориснике социјалне заштите, обезбеђује средства за реализацију развојне функције социјалне заштите. Општина обезбеђује средства за реализацију права утврђених Законом о социјалној заштити (уз могућност установљавања и финансирања и других облика и права у социјалној заштити), доноси Програм социјалне заштите, оснива и стара се о раду установа социјалне заштите на свом подручју и врши друге послове у остваривању циљева социјалне заштите и координацији активности свих носилаца социјалне заштите на подручју Општине. У складу са одредбама Закона о јавним службама и Закона о социјалној заштити 30.03.2001.године Скупштина општине Чајниче је донијела Одлуку о оснивању Центра за социјални рад Чајниче. Центар за социјални рад је установа са јавним овлаштењима, база стручног рада и услуга у социјалној заштити, чији је задатак да уз примјену социјалног, педагошког, психолошког, правног и других метода и поступака задовољи социјално заштитне потребе грађана. Дјелатност Центра за социјални рад као вишефункционалне установе социјалне заштите остварује се реализовањем његових функција, од којих су најважније: непосредно остваривање социјалне заштите грађана и њихових породица, остваривање функције органа старатељства, праћење и проучавање социјалних потреба и проблема, превентивна дјелатност, планирање и програмирање социјалне заштите, координирање активности на спровођењу социјалне заштите и социјалног рада у Општини, савјетодавни рад са породицама. У провођењу социјалне заштите и социјалног рада Центар за социјални рад врши следећа јавна овлаштења: рјешава у првом степену остваривање права утврђених Законом о социјалној заштити, рјешава у првом степену остваривање права из области породичне заштите и старатељства, рјешава у првом степену остваривање права из области дјечје заштите, пружа услуге социјалног рада у поступку рјешавања права из области социјалне заштите, врши исплату новчаних права утврђених Законом о социјалној заштити. Центар је организован и регистрован са одговарајућим стручним радницима, (2 правника са ВСС од којих је 1 директор, 2 социјална радника са ВШС и 1 педагог са ВСС-ангажован са једном половином радног времена), чиме задовољава нормативе из Правилника о пословима и нормативима, стручним кадровима и смјештајним условима Центра за социјални рад ("Сл.гласник РС", бр.4/02). Доношењем новог Правилника о унутрашњој организацији 2005. године смањен је број извшиоца са седам на шест од којих је један ангажован на половину радног времена. У организацији владиног и невладиног сектора стручни радници Центра су прошли неколико програма едукације и стручног оспособљавања. Пословни простор Центра је на приземној задовољавајућој локацији- са лако приступачним прилазом особама са инвалидитетом, међутим у 72 квадрата пословног простора постоје само двије канцеларије, једна у којој ради директор, а у другој су стручни радници и административно-рачуноводствени радник заједно, недостаје једна канцеларија за индивидуални рад са странкама, што би било неопходно обезбедити, посебно због послова у области породично-правне заштите и заштите малољетних лица. Општина Чајниче као једна од најнеразвијенијих општина у Републици Српској из својих скромних буџетских средстава, посебно у наведеним условима није била у могућности да обезбеди одговарајуће економске услове за рад Центра, као ни средства за финансирање свих Законом утврђених права корисницима социјалне заштите. Тек од 2005.године, Центар се постепено економски опорављао, када је истовремено и финансирање основних законом прописаних права из социјалне заштите постало редовније и свеобухватније. Са 30.09.2011.године редовно су финансирана права из социјалне заштите за кориснике према следећим табелама : Табела 27. Социјална заштита:
Табела 27. Дјечија заштита :
Од јануара 2009. године изненада је дошло до повећања стопе доприноса за здравствено осигурање корисника права из социјалне заштите са 1.53 КМ на 54,00 КМ по једном кориснику, због чега је неизвјесна могућност даљнег финансирања овог права, уколико оснивач-СО-е Чајниче не одобри Центру допунска средства за финансирање овог права. Породична заштита је врло широко и сложено подручје које се у потпуности изражава кроз социјалне услуге на плану откривања, процјене стања, утврђивања мјера, дуготрајног предузимања мјера и извођења активности, праћење и ревизије постигнутог у области породичних односа,односа родитеља и дјеце,старатељства, усвојења и издржавања. Због сложености и дуготрајности проблема, ови послови захтјевају много времена, обучености и вјештине стручног особља.Центар за социјални рад као орган старатељства у складу са Породичним законом, Кривичним законом, Законом о заштити лица са менталним поремећајима, Законом о заштити лица од насиља у породици и другим законским и подзаконским прописима врши послове заштите и пружа помоћ породицама и појединцима. Дефинисана Законом о социјалној заштити, социјална заштита је организована дјелатност усмјерена на сузбијање и отклањање узрока и посљедица стања социјалне потребе у свим областима друштвеног живота и рада и пружања помоћи грађанима и њиховим породицама када се нађу у таквом стању. Савладавање социјалних тешкоћа и задовољавања животних потреба грађана или породица који се нађу у стању социјалне потребе није више могуће остварити само давањем социјалних помоћи, сада социјална заштита обухвата цјелокупну бригу о човјеку и његовим најразноврснијим потребама. С тога је неопходно да Центар своју дјелатност обавља примјењујући савремена Сем Општинске организације Црвеног крста, Удружења породица погинулих бораца и ратних војних инвалида и Удружења пензионера у општини Чајниче нема других социјално хуманитарних организација ни удружења грађана у функцији хуманитарних дјелатности. Центар координира активности са наведеним организацијама, које су скромне због малих средстава са којима исте располажу. Имајући у виду да предузећа која су била носиоци развоја Општине и која су запошљавала највећи број радника, сада не раде, да је огроман број радника остао без посла од којих је већина од 40-до 50 година старости са малим могућностима за поновно запошљавање. У остваривању наведених циљева социјалне заштите потребно је рјешити проблеме финансирања социјалне заштите уопште као и економског и кадровског оспособљавања Центара за социјални рад, посебно у економски неразвијеним оптштинама као што је наша Општина. Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске је тек у овој 2011.одини усвојило је Нацрт Закона о социјалој заштити којим се предвиђа износ новчане помоћи од 121,00 до 243, 90 КМ (зависно од броја чланова породице), a додатка за помоћ и његу другог лица износ од 162,60 КМ за лица која су цјелодневно и у потпуности зависна од другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба и 81,30 КМ за лица којима је неопходна дјелимична помоћ другог лица у задовољавању основних животних и физиолошких потреба . Овај нацрт предвиђа да локална заједница финансира наведене облике заштите, што неразвијене општине нису у могућности, чега су свјесна и инвалидна лица која од Владе траже да на себе преузме финансирање права додатка за помоћ и његу, као и утврђивање већег износа ове помоћи.
ПОВРАТАК НА ПОЧЕТНУ СТРАНИЦУ САЈТА
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
![[Slika: 2z6zh47.jpg]](SOCIOEKONOMSKA ANALIZA novi site_clip_image002_0000.jpg)
Чајниче је смјештено у котлини између Чивчи брда (1324 m), Цицеља (1432 m) и Брда код Чајнича (728 m). Општина је интегрисана око долине ријеке Jањинe, десне притоке Дрине, и северне подгорине планине Ковач и западне подгорине комплекса планине Вучевица. Јужна и југоисточна граница општинске територије иде врховима Црни врх (1309m), Стражбеница (1538m) и Градина (1389m). Тако је простор општине карактеристичан по великој енергији рељефа, између 400m и 1500m надморске висине. Конфигурација терена општине је врло изражена са скоро 90 % укупне површине неравног рељефа. Најниже коте терена су у доњем току реке на 400 м надморске висине, а највише висину достижу до 1491 метар на Вучевици (врх Јаворово брдо) 
1. сиви мермерасти кречњаци, 
Посебну вредност у туризму РС имају термалне воде. Оне су основ балнео туризма. Бројни су јаки извори и врела попут Добре воде, Хајдучког врела, Козје воде и Црвених стијена. На локалитету Луке и Батова налазе се извори са лековитом водом киселог укуса које садрже највише железа. Од термо - минералних вода заступљене су минералне и киселе воде и то у насељу Жељановићи, Јабуци, Батову, Лукама и Кривачи, са капацитетом издашности од 01-19 литара у секунди. 
Око 1900. године у Чајничу су постојале двије основне школе. Прво је отворена основна школа у саставу Црквене општине у којој је радило више учитеља који су поред основних предавали и неке предмете везане за трговину. Чајниче је имало двије читаонице: једна је била Српске православне цркве, а друга градска. Обје су биле снадбјевене са великим бројем књига као и тадашњом штампом. После завршетка дневних послова у читаоницу су долазили чланови различитих секција ( фолклорне, драмске, хорске и тамбурашке ) и ту су сремали
Главни носилац привреде и развоја општине 
3.5. ШУМАРСТВО
Пројектом прекограничне сарадње Слика 20 : Еко центар Чајниче
Градска путна инфраструктура захтијева више средстава за одржавање, а у неким дијеловима града постоји потреба за изградњом уличне мреже. 
На подручју оштине Чајниче,тренутно егзизистирају сљедећи спортски клубови: